Књижара која је од продавнице постала легенда

Једно од обележја Париза, књижара „Шекспир енд компани“, овог месеца слави стоти рођендан, а налази се на листи занимљивости града светлости тачно између Ајфеловог торња и гробља Пер Лашез. Како је једна књижара постала место ходочашћа и, истовремено, обележје једног велеграда?

Нема сумње да је сама књижара прекрасна. Тамно дрво које шкрипи под ногама као на палуби брода, лампе боје апсинта расипају мутно, златно светло, а књиге су свуда – на поду, нагуране на полицама, поређане по мердевинама и степеницама.

Ни локација књижаре није неважна. Тачно преко пута катедрале Нотр Дам, на месту натопљеном боемским шармом, који су оставиле за собом генерације уметника и интелекталаца. Ипак, највећа моћ ове књижаре потиче из њене гламурозне историје. Оригиналну продавницу књига основала је Силвија Бич, једна од бројних Американки које су после Првог светског рата стигле у Париз.

„Нисам уопште била спремна за отварање књижаре. Нисам ништа знала о послу, веома мало о књигама, сем што сам их веома волела. Никако нисам могла да предвидим успех овог места и какав ће ми живот бити. Нисам могла да замислим да ће један Џејмс Џојс улазити и излазити на ова врата, Хемингвеј такође, као ни читава парада других познатих писаца“, говорила је Силвија Бич, власница књижаре.

Управо она је 1922. године први пут објавила Уликса Џејмса Џојса, у хиљаду примерака, на ручно рађеном папиру. Књижара је финансијски једва преживљавала, али то није било важно. Јер, био је то друштвени покрет.

Поред тога, двадесете године биле су доба књижевних салона, једне Гертруде Стајн и Д. Х. Лоренса, Т. С. Елиота, Фицџералда, Езре Паунда, Групе Блумсбери. Постоје слике из тог периода, црно-беле, пуне сенки, са патином бриљантних идеја која се спушта на књиге попут звездане прашине. Нису јој одолели ни Ричард Линклејтер који је ту снимао Пре сумрака, нити Вуди Ален и његова Поноћ у Паризу.

После рата, када је поново отворена, ту су долазили Ален Гинзберг, Анаис Нин и Бертолд Брехт, али овом периоду мањка међуратна романтика прве књижаре. Туристима који је облећу она и даље прича о дивовима књижевности. Али она сама, чини се, прерасла је чак и њих, и од продавнице постала легенда.