Који се празник обележава 31. октобра

Зомбији и вештице шетали су се ноћас и Београдом. За младе, то је добар повод за добар и мало другачији провод.

Никола Станимировић се ове године маскирао у зомби мађионичара, а прошле године је био црни демонски лик коме су канџе излазиле из главе. Дамјан Силбашки мисли да је ово стил живота којим исказују културно наслеђе наших предака.

За једне прилика да се забаве и покажу креативност, за друге повод за критику па и побуну. Тако су кошаркаши Црвене Звезде одлучили да на препоруку Евролиге да синоћна утакмица са Химкијем буде у знаку прославе Ноћи вештица уз костимиране навијачице и играче, одговоре српким колом и трубом.

„Ноћ вештица је празник који се развио из нечега што је требало да буде јако страшно и мистично у нешто што је сада комерцијализовано, у забаван карневал за децу и младе да се забаве и уживају“, објашњава професор Миљана Мејтес.

Етнолог Весна Марјановић наводи да је потрошачко друштво доминира нашим животима.

„Сва ова сценографија и сликовитост која се нуди по свим могућим радњама то некако и мами, поготово млађу популацију“, додаје Марјановићева.

Многи кажу да не знају да је Ноћ вештица европска традиција – тачније стари келтски празник, који се највише обележава у Америци, Британији, Шведској и Аустралији.

„Све датира од оног веровања које је некако устоличено у западној култури, а то је да се једном годишње, у зимско време, када почиње то мртвило, да се земља отвара да покојници, односно преци, излазе у тим дроњавим оделима под маском, обилазе своје ближње, добијају дарове, враћају се и утичу да наредна година буде плодотворна и берићетна“, објашњава етнолог Весна Марјановић.

Американци, према традицији, ноћ проводе маскирани у потрази за слаткишима. Слично старом православном обичају за Белу недељу која се обележава осам недеља пре Ускрса, или попут коледарске поворке уочи Божића код римокатолика.