Београд има своју вилу, а фасаде су њено платно

Она је Александра Петковић и већ 15 година ради оно што жели, да уметношћу мења, обогаћује, доприноси и буде слободна. У складу са жељама је и уметничко име Д Краљица Вила (The Kraljica Vila).

„Почела сам са 16 година са неком средњошколском шалом, коју су сви схватили озбиљно и баш то ми се допало. Колико год озбиљно треба послу приступати, ипак треба задржати и дозу неозбиљности, тако да он буде и нека врста диверзије“, каже београдска уметница.

Од првог шаблона и прве слике Београд је за Те-Ка-Ве неисцрпан простор у коме може да искаже своје емоције. Њена дела налазе се на зидовима од Дорћола, Сава Мале, преко Врачара, до Новог Београда у којем је одрасла, и Бежанијске косе.

И на зидовима многих европских градова. У књизи о 50 најбољих стрит арт уметница, објављеној у Лондону, налази се и Александрин рад. Недавно је добила и француски орден Витеза уметности и књижевности.

„Потпуно сам посвећена уметности, а орден је још једна мотивација да подржим уметност и друге људе, јер је мени у уметности најважнија размена“, истиче Краљица Вила.

Од уметности није лако живети, али је, каже, још теже живети без ње. Уметност је за Краљицу Вилу начин живота, и скуп вредности које носи у себи.

Шаблоне са зидова одавно поставља и на платна. Изложба Записи пред сан, инспирисана истоименом књигом Сеи Шонагон, дворске даме царице Садако из периода Хеиан – златног доба јапанске културе, представља препознатљив и јединствен стреет арт.

„Одувек сам волела јапанску културу и док сам је истраживала, наишла сам на ту књигу. Било ми је јако романтично, јер ви видите нечију личну белешку од пре десет векова. Можете да замислите како је изгледао живот једне дворске даме. Моји цртежи су заправо одговор на њене емоције“, објашњава Краљица Вила.

Њену визију Београђани могу да виде у Југословенској кинотеци до 2. новембра.