Зимско рачунање времена – корисно или штетно по здравље

Док трају расправе о томе у којој временској зони остати када ЕУ укине померања сата 2021. године, још једном смо прешли на зимско рачунање времена и казаљке на часовницима вратили сат уназад. 

Многи се питају како је уопште дошло до зимског и летњег рачунања времена и да ли је промена корисна или штетна по здравље.

Сама идеја да се померањем сата створи привид дужег дана стара је више од 200 година, али настала је широм Европе још 1916. године, када су произвођачи угља хтели да уштеде енергију. Да ли се померањем часовника заиста штеди енергија и у данашње време?

Гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, истакао је да је то у данашње време превазиђено. Неке од студија показују да се у тим околностима троши и више енергије.

Око 70 земаља на свету помера сат два пута годишње, што вероватно неће бити случај 2021. године, када се буде већина земаља одлучила за једно од два рачунања времена.

„У том погледу постоји опасност да се уведе још већи неред него што је до сада био, имајући у виду да је дато на вољу различитим земљама да то раде и у том погледу решење би могло да се тражи у ослушкивању околине, да се прилагоди глобалном тренду, а да се остане у оквиру оновне часовне зоне“, истакао је БранкоСимоновић.

Да ли може да дође до хаоса у земљама које се простиру на више временских зона?

„Постоји разлика између севера и југа и оних земаља које живе од туризм, а имају другачији интерес од земаља које немају дуга лета“, напомиње Бранко.

Како успоставити географски ред с обзиром на временску зону. Земље којима је примарна грана привредне туризам желе да им је обаница што дужа, а северне земље би волеле да им ноћ дуже траје.

„Када је наша држава у питању у јавности постоји дилема или је по среди трилема. Имамо старо зимско рачунање времена на које смо се вратили и за које већина људи навија, али се заборавља ново радно време на коме су поништене те предности. Већи део светлог дела дана преспавамо, и такво зимско рачунање времена није добро. Код летњег читања времена светли део дана боље је искоришћен и оно нас измешта у источноевропску часовну зону. Треће решење је да се вратимо и трајно останемо на зимском читању времена, али да вратимо радно време на онај режим који је био успостављен пре1983. године“, закључио је Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.