Када у башти никне идеја за посао...

„Прво среди своје двориште, па онда гледају у туђе!“ Можда су се баш овом изреком водила два пријатеља када су један викенд претворила у радни. Сређујући башту пожелели су са је обогате разним саксијама. Нису завирили у туђе двориште, али јесу на интернет, не би ли пронашли идеју за уређење.

„Kренула је спонтано цела прича. Нашли смо на интернету неке занимљиве саксије и као хајде да покушамо нешто за моје двориште и онда смо урадили неке пробне примере, они су испали одлично, људи су то видели, наши другари и пријатељи и они су нас на неки начин погурали у целу причу“, каже Ненад Сарјановић.

У року од месец дана подрум је постао радионица, а Дејан, који иначе ради у грађевинској индустрији, прибавио је материјале. За први залет, кажу, није било потребно много новца, али јесте стрпљења. Грешке су биле неминовне, тако да првих 200 саксија није завршило ни у чијим рукама.

„Дошли смо брзо до тога да овај посао сам себе исплаћује да ми не морамо да улажемо неке паре. Ми смо кренули са неким лаганим, није то била нека велика количина пара, али када немаш велику количину пара да уложиш онда има много рада и зато смо много радили и дошли смо до тога да овај посао сам себе отплаћује“, објашњава Дејан Попадић.

У изради користе природне материјале, али рецептуру не орктивају. Иако за сада немају конкуренцију, није искључено да би могла да се појави. Зато преносе само део онога како настају њихови комади.

„Меша се материјал, остави се да одстоји једно време, касније се тај материјал пуни у калупе, има ту још неких корака између свега тога и битно је да одстоји. Сад зависи који материјал радимо и који дизајн желимо да добијемо, али стоји пола дана у тим калупима и онда иде на даљу обраду“, каже Дејан.

Kада су савладали процес производње пред њима се нашао нови изазов. Kако да оно што су направили сопственим рукама понуде људима и још важније по којој цени.

„Kада смо формирали цене морали смо да узмемо у обзир цену материјала, цену рада на њима и све месечне трошкове који су везани директно за производњу. Ту не улази локал, већ трошкови за набавку сировина, простор у ком радимо и радну снагу“, објашњава Ненад.

А када смо код снаге, очигледно је да је за производњу ових комада она итекако потребна, нарочито када саксије настају и када се преносе. За тај део задужен је Дејан, док је Ненадов посао маркетинг, сарадња са партнерима, продаја. Тренутно заједно раде на осмишљавању нових комада.

„Засити се временом тржиште па треба нешто опет избацивати ново, да ли је то у питању боја, да ли је то у питању облик, да ли је у питању намена тог производа, али углавном треба ширити у сваком случају асортиман“, истиче Дејан.

Такође делу аранжирања саксија посвећена су обојица. Већ пету годину налазе се у свету биљака, па су већ научили шта се са чим слаже.

Све биљке у овим аранжманима потичу од локалних произвођача. И то је добар пример како би предузетници требало да сарађују помажући једни друге. Ови момци планирају да кроз три године направе сопствени стакленик и тиме заокруже пословну причу.