Јесу ли сви шалтерски радници „Мице убице“?

Стаклени или пластични. Са кружним отвором или правоугаоним. Они са звучником и они без. Затворени и отворени. У сваком случају најпосећенији у сваком месту. Шалтери. Иако на први поглед различити, кажу да службеници који раде на њима имају доста тога заједничког. 

„Сваког клијента дочекујемо са осмехом и великом љубазношћу. Не слажем се са тим да су сви шалтерски радници нељубазни, јер сви професионални сервиси да би били успешни данас гарантују и осигуравају добар приступ сваком нашем клијенту“, истиче Марија Голубовић, радница ЈП „Поште Србије“.

Врло лепо звучи, међутим они који су имали близак сусрет са службеником кроз малени отвор не би се баш у потпуности сложили са овом тврдњом. Тако грађани кажу да врло често наилазе на нељубазне службенике, који споро раде, премало се залажу и немају разумевања за њих.

А управо је неразумевање и један од главних узрока повремених размирица и повишеног притиска. Чак и када код лекара не дођу са том тегобом, појединима на пријемном шалтеру скочи притисак. Жалбе на рачун медицинских сестара нису реткост. Може ли најављено повећање плата од 15 посто повећати и љубазност?

Оптерећеност послом узрок нељубазности пре него мала плата 

„Ако је здравственим радницима боље и пацијентима ће бити још боље, јер све је повезано са тим материјалним примањима и једном лагодношћу живота. Када сте добро ситуирани све вам је у животу лакше и организованије“, сматра Маја Малетић из ДЗ Палилула „Др Милутин Ивковић“.

Висина зараде не може бити узрок нељубазности сматрају у синдикату који окупља медицинске сестре и техничаре и истичу да незадовољство код појединих радника пре треба тражити у оптерећености послом.

„Тај проценат нељубазности се може свести на статистичку грешку, али кад је неко нељубазан или арогантан то се много више наглашава, па онда то излази у први план као општа појава. Ми у синдикату тврдимо да то апсолутно није општа појава и да свака школована и образована медицинска сестра на свом послу даје максимум“, тврди Радица Илић, председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије.

Општа појава била је и то да су својевремено шалтери полиције и катастра, према „Наледовом“ истраживању проглашени за најгоре у земљи. Доношењем закона о упису у катастар прошле године, део надлежности пренео се на нотаре, па су се и редови у катастру смањили.

„Велики проблем са чекањем у редовима у катастрима је тај што је готово 90 посто грађана који су дошли у катастар и стали у ред дошло да потражи консултантске услуге, као нпр. да ли међу документацијом фали. Међутим ту врсту услуга Републички геодетски завод не пружа“, објашњава Маја Радовић из Републичког геодетског завода.

Од незаинтересованости до претеране битности 

Ни клијенти нису непогрешиви и склони су да пројектују своје приватне проблеме на оне који су са друге стране шалтера, сматрају психолози. Томе треба додати и сталну изложеност службеника јавности која ствара додатни притисак и бројне реакције од незаинтерсованости до претеране битности.

„Могуће је да је да се и они некада осећају да им се просто може. Они су вама важни да бисте завршили посао и знају да вам од њих зависи неки папир, рачун, тако да је могуће да се неки од њих осећају превише важним, па допуштају себи такво понашање“, сматра психолог Бранислава Павловић.

Овакво понашање, истиче, ипак није правило и у великој мери зависи од самог темперамента службеника. А када смо код темперамента идеју да се позабавим овом темом добила сам након не тако љубазног разговора са службеницом на шалтеру.

То није први пут да сам се сусрела са таквим понашањем, али јесте да толико размишљам шта би могао да буде узрок. Надам се да смо бар мало успели да одговоримо на то питање. И зато имамо савет за вас: пре него што се наљутите на радника на шалтеру, покушајте бар на тренутак да замислите себе са друге стране стакла, тачније у његовој столици.