Берберница у коју женама није дозвољен улаз

А колико је био захтеван овакав подухват за њих?

„Трансформација јесте морала да буде јер постоји законски проблем поготово са тим старим бритвама, јер некад су се бритве оштриле и није био стари жилет, него једна бритва, а тада нису постојале болести које данас постоје и које се преносе на тај начин. Требало је да и бритва има жилет који је за једнократну употребу“, рекао је фризер Карло Загорац.

Њихова прича траје четири године. Истичу како су почели у правом тренутку, када све више мушкараца почиње да носи браду. 

Нарочито хипстери. За муштерије нису морали да брину, јер су у то време били пионири у овом послу, али јесу о другим стварима.

„За почетак ниси имао где да купиш алат, ниси имао где да купиш столицу, па смо куповали старе столице, половне од пензионера, брица, па смо их репарирали, бритве сам доносио од деде. То је био један проблем, други проблем, ниси имао кога да питаш за конкретан савет“, напоменуо је фризер Милан Деспић.

Није било лако ни у данашње време применити сва правила из прошлог века. Ово су само нека од њих.

„Правила су да нема заказивања, то је прво и основно из разлога да не постоји неко ко је вип него да сви будемо на истом нивоу, људском“, рекао је Карло.

Милан додаје да је једино правило бели мантил, а када смо га увели увидели смо да је бело згодно, јер видиш шта радиш, као бела позадина, у огледалу.

Ипак, једно правило нарочито привлачи пажњу. А њега се држе тројица пријатеља, иначе женски, односно унисекс фризери.

Улаз у ову берберницу дозвољен је искључиво мушкарцима и зато немојте да вас чуди што сам, остала са ове стране врата. Међутим, то што не могу да уђем не значи да не могу да тражим објашњење.

Као и да се противим правилу, смтарајући да није фер према женама. Ево шта добијам као одговор.

„Није ствар у непоштовању, него мој другар кад је сам са мном не прича исто, слободно, као када је ту и моја супруга јер води мало рачуна шта ће да каже, а ми смо овде желели да направимо потпуну слободу“, истакао је Милан.

„Докле год се не појави жена у мушком друштву не постоји алфа мужјак, а то је ствар природе и на тај начин ми никад нисмо имали свађу, а прошло је много алфа мушкараца“, рекао је Карло.

А када смо код мушкараца, подразумева се да они раде у берберској радњи. Само до њих је тешко доћи и како кажу, то је једна од предузетничких мука.

„Ако немамо добре мајсторе морамо додатно да их обучимо, ми смо примили момка ђака генерације из фризерске школе који је морао још годину дана да учи од нас“, закључује Карло.

Баш као што су и они учили да би успели у послу. Јер бити предузетник управо то подразумева.

„Ја мислим да човек мора сам лично да се покрене, промени себе, да не буде сујетан, да призна неке можда грешке“, рекао јеМилан.

„Треба бити предузетник, али битно да човек има добру идеју, вољу, жељу, да му није тешко да се избори за себе, мсилим да је то најбитније у предузетниству и да све може да се постигне“, закључује Карло.

Када све постигну волели би да се пензионишу овде. И да у осамдесетој имају исфазонирану браду. А ми да их посетимо и видимо колико се и даље придржавају правила. Ако ме видите са друге стране врата знаћете.