Слатке муке предузетничке

Породица Дураки, пореклом из Призрена води сладак живот и још слађи посао. Ове године одлучили су да омиљене посластице у њиховом домаћинству понуде и Београђанима. И тако су почели да праве колаче.

„Моји родитељи су из Призрена и ти крајеви су познати по томе што се јако добро једе, а нарочито је моја мама позната по томе што јако добро прави посластице као што су три леће, кадаиф, урмашице. Тако да је то некако одувек било део наше трпезе, свакодневице, свих прилика које су се дешавале, просто морало је бити обележено тако и онда смо временом схватили да су те посластице овде прилично неуобичајене, а са друге стране тражене и да људи јако добро реагују на њих“, каже Ана Дураки.

Прво су реаговали пријатељи, који су дегустирали колаче. Њихове похвале покренуле су Ану да о посластицама не размишља само као начину да се ужива, већ и да се заради. У спровођењу те идеје придружили су јој се и остали чланови породице.

„У овом послу свако има неку своју улогу – брат и снајка су задужени за део око брендинга, маркетинга и продаје, мама за прављење и унапређивање рецепта, а ја заправо учествујем у свакој од тих активности по мало и трудим се да на свакодневном нивоу пратим и подржавам и унапређујем нашу причу“, објашњава Ана.

А пре него што стигну до потрошача, главни део посла одвија се у кухињи. За њега је задужена Анина мајка Ава, која открива шта је потребно за добар колач.

„Добар рецепт није гаранција за добар квалитет. Посластица је јако осетљив производ и буквално је сама промена било чега у састојку или начину припреме лоша по коначни производ. Рецимо, уколико јаја нису свежа, увек се деси нешто непредвиђено. И у том случају тај производ не користимо и не дистрибуирамо“, каже Ава Дураки.

Из кухиње колачи одлазе углавном у ресторане, или на различите свечаности. За сада, посао функционише по принципу доставе.

„Велики љубитељи посластица као што су кадаиф, три леће и урмашице су негде старији људи којима су ови слаткиши познати од раније из младости, а са друге стране, јако има велико интересовање међу млађима којима су ови наши колачи нешто другачије и који зато воле да их поручују за прилике као што су рођендани, славе“, објашњава Ана.

С обзиром на то да су у послу мање од годину дана, искусили су само слатке муке. Једна од њих односи се на Ану, дипломираног политиколога, која је из света дипломатије ушла у свет колача.

„У мом случају није постојао прави тренутак, него сплет околности, мени је требало заиста времена да нешто што је део нашег идентитета и нешто што је природно, претворим у нешто што може да буде доступно другим људима. Тај тренутак се никада неће направити, околности се саме наместе и једноставно се то деси спонтано у неком тренутку“, тврди предузетница.

А што се тиче времена, сматрају да је недовољно прошло да би мерили успех. Ипак, довољно да размишљају о будућности.

Понуду неће ширити, али посао хоће. То значи да поред досадашње доставе колача ресторанима планирају да отворе свој локал у ком ће угостити све љубитеље ових посластица.