Стара банатска свадба – како да се млада не предомисли

Сватови у народним ношњама, коњи и чезе, тамбураши и гајдаши и најстарији свадбени обичаји – све је то красило праву банатску свадбу и то онакву каква се славила пре 100 година.

Како ред и налаже, младожења из Уљме ишао је да купи младу. У Уљму су се вратили фијакером, уз пратњу сватова, весели и расположени.

„Тад су девојке гледале момке који имају лепе коње, лепе куће, пуно земље, тако је тад у том времену било“, каже Радосав Гава, вођа свадбе. 

Вођа свадбе, осим за добро расположење био је задужен и за плаћање музике

„Све сам паре дао пошто сам ја весељак, иначе пошто је то било негде до рата, новчанице су стодинарке из старе Југославије, то су та времена пред  Други светски рат“, истакао је Радосав Гава. 

Када су купили младу и то ону праву, а не подметнуту, сватови су се окупили како би се испоштовали обичаји – вртело се наконче, бацало сито, ситан новац и бомбоне. Млада, како то обичаји налажу, расположена али скромна. А скромна је била и венчаница, за разлику од ових данашњих, коју су у то време девојке саме шиле и украшавале

„Венчанице су већином биле једноставне.  Тада су стари ткали, па је био тај свиленац, па су онда младе ручно штиковале, не машински, па су оне саме себи сву ношњу спремале, и те пешкире и за момка за свекра, за свекрву те кошуље од српског платна. Оне су све то ручно, фактички млада је своју спрему спремала“, наводи Љиљана Бешлин из Удружења жена Уљма. 

За панталоне девет метара платна 

Сватови углавном у народњим ношњама, и то они имућнији, јер је за једне банатске панталоне у то време било потребно чак девет метара платна да се сашију. Дугачко српско платно ширило се и све до улаза у салу где ће бити уприличено весеље.

Младенце су до улазних врата пратили и погачари – момци који се бирају из редова младине породице, са две векне хлеба и петлом завезаним за дугачак штап.

„Као што знате петао је весник јутра, петао симболизира да млада ујутру устане рано, као што петао ујутру кукуриче рано а погача је симбол женског посла. Значи ломи се погача да би млада у кући спремала погаче, хлеб и све што треба, занчи то су те симболике“, објашњава Радосав Гава. 

Обичај је био и да вођа свадбе, када младенци прошетају платном, иза њих поцепа платно, да се млада не би предомислила и вратила својима.

„Јако је лепо видети како је свадба изгледала пре сто година, ја бих се удавала сад исто на овај начин, већину ових обичаја ја нисам знала до сада, знала сам само за куповину младе.О ови остали обичаји мислим да нису толико заступљени и да су их људи заборавили. Ми смо лепо сада све то приказали и надам се да ће неко, ко се скоро венчава, све то искористити и применити неке од ових обичаја“, рекла је млада Алексанра Чечарић.

Какав је био јеловник 

Ред је и да се сватови провеселе, а без доброг вина и укусне трпезе ни онда се није славило, али уместо данашњих канапеа, прасетине и модерних ђаконија, гозба је подразумевала другачији јеловник

„Предјела није било, као на пример сада, била је супа банатска са домаћим резанцима, флекицама и кнедлама од пилеће џигерице. То је била супа са три врсте прилога унутра резанаца, флекица и кедли. Онда је био банатски сос од мирођије и парадајза, ринфлајш значи кромпир барени, јунетина, ћуретина, пачетина, гушчевина или пилетина. Није било прасетине, било је поховано, биле су крменадле, ребарца свињска, било је и онда меса али на други начин“, каже Љиљана Живојиновић из удружења жена Уљма.  

Погачарски петао завршио је у чорби, која се кувала током свадбеног весеља и по традицији служила се младиним родитељима по испраћају са свадбе. На банатској свадби у Уљми сви су уживали, гостили се и веселили и они који су имали улоге сватова али и мештани који су се окупили у великом броју да испрате шта се догађа у центру села.

„Поштовање старих обичаја током летњих светковина на селу је један начин помоћу кога се, неговањем традиције оснажује породица, оснажује село и свима је боље због тога“, наводи Вељко Стојановић, члан општинског већа задужен за образовање.  

Екипу РТС-а, испратио је, како то обичај налазе, вођа свадбе.