Нигде дуда, а у Никинцима читав парк дудова!

Некада су били симбол Војводине, а данас реткост. Некада је сваки младожења морао да посади два стабла, имала га је свака улица и готово свако двориште. Данас млађи и не знају колика је сласт дуда белог или црног, такозваног мургана. Никинци су ретко село које је сачувало своју дудару.

Не знају ко их је и зашто посадио, али знају да на 1,7 хектара сеоске парцеле има скоро 300 стабала. Наследили су их од предака и више од век и по парк дудова је симбол Никинаца.

„Значи ми јако много, јер као дете овде смо славили Први мај, лепо нам је било, пуно, пуно деце, цела школа, разреди су овде долазили, играли се“, сећа се Љиљана Гело из Никинаца.

Њен комшија Живан Зечевић прича да су као деца сакупљали дуд да би правили сладолед, а дешавало се и да се гуске напију због врења у слатким плодовима: „Гусака је било доста у селу било ледина сад нема, па се гуске наједу па се поопијају. Најздравија воћка је дуд и ракија од дуда“.

Најстарија стабла су у пречнику метар и по. Многа су већ пукла, ретко које рађа. Пре више од пола века моткама су, кажу у сремачкој равници, данима тресли и купили и беле и мургане. Дудови су у Никинцима били и за сласт и за корист.

„Ако нисам хтела купити, мама ме одма ишопала. А како су били све неки дугачки црни, па бели, па слатки ма какви, а сад нико ништа не ради“, објашњава Тереза Ференци.

Због бројних дудова у Никинце је стигла и свилена буба.

„Некада смо ово лишће скидали и храниле бубе. Држали смо их у једној просторији на полицама“, наводи Петер Јулијана.

Свилену бубу гајиле су углавном жене. „Људи нису тим хтели да се баве, ради пара то им је био џепарац, ишла у надницу, онда ујутру спремила, на'ранила бубе и отишла радити даље“, објашњава Марија Шаламон.

Уз парк, присећају се најстарији, и у свакој улици је био дрворед, а у сваком дворишту хлад од дуда. Свилених нити више нема, и гуске су, кажу, ретке. Бурад од дуда одавно су пропала.

„Некад се пекла дудовача, свака кућа је имала своје дудове и пекла сада је остала само једна породица која пече и нико више. Нема дуда – нема ни дудоваче“, каже Јосип Тутековић из Никинаца.

Бар им је остао парк и сва сачувана стабла, и на то су поносни. Кошење траве међу столетним дудовима највећи им је проблем. У селу са 700 домаћинстава кажу, кад нема користи од дуда тешка је и брига.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом