Време првих ствари и зашто су Југославију водили „кул“ комунисти

Неколико важних догађаја који су на свој начин променили свет, ове године обележава јубиларну годишњицу. На данашњи дан пре 50 година почео је музички фестивал „Вудсток“, исто толико врмена прошло је од слетања првог човека на Месец, пре 30 година пао је Берлински зид, док је Америку и свет, пре 45 година потресала афера „Вотергејт“.

Историчар Предраг Марковић каже да се „Вудсток“ одиграо у времену првих ствари, а да сада постоје стотине таквих фестивала.

„До 'Вудстока' је случајно дошло на једној америчкој ливади. Баш зато је први такав догађај, он је остао забележен као завршна манифестација Лета љубави. На 'Вудсток' су утицала два правца – студентске демонстрације које су почеле 1968. године и стратегија бега од стварности“, навео је Марковић.

У том смислу студентске демонстрације биле су, како каже, политички протест, а ово је неки културолошки протест у којем су људи одбацили већину тадашњих норми – данашња мода, феминизам у новом смислу, екологија су настали у то време.

Додуше и неке негативне ствари, као што је и масовна употреба дроге.

Иако испрва није био планиран као толико масован, „Вудсток“ је привукао стотине хиљада посетилаца, а Марковић оцењује да су масовна окупљања одувек била непредвидљива.

Многи су скептични да због начина савременог живота таква спонтаност каква се десила на „Вудстоку“ није више могућа. Марковић се не слаже.

„Ова девојчица што сада прелази океан у једрилици је покренула нешто неочекивано. Сви ту децу критикују, међутим, главни побуњеници против глобалног загревања су средњошколци. Та девојчица, Грета Турнберг, је симбол“, каже историчар.

Марковић истиче да носталгија за „Вудстоком“ највише постоји због тог времена необавезности у којој су бејби бумери са једном лакоћом приступали животу, а данашњи млади људи су суочени са много тежим стварима.

„Кул“ комунисти

Занимљиво је и то да је код нас обележено 50 година од извођења мјузикла Коса.

„Ми смо били једно веома либерално друштво за једну комунистичку државу. Код нас је неколико месеци после Бродвеја извођена Коса, која је такође избацила једну читаву генерацију нових уметника. Та држава је вешто користила ту масовну културу за своју пропаганду. Били су кул комунисти“, истакао је Марковић.

Још један велики догађај који ове године обележава 50 година је слетање на Месец.

„То је био први планетарни догађај. То је догађај који је спојио свет путем телевизора“, каже Марковић.

Иако директно од слетања на Месец није ништа добијено, његови споредни ефекти, објашњава историчар, имали су великог утицаја.

„Видите како су Американци практични. На пример пелене, разне врсте хране, тефлон... Све је то проистекло из напора да се човек пошаље на Месец. Та бројна истраживања створила су много техничких новотарија које утичу на наше животе“, наводи Марковић.

Кенеди је прогласио трку за слетање на Месец, а људска нога је крочила на Земљин сателит током мандата Ричарда Никсона, који је касније неславно са власти сишао због афере „Вотергејт“, која се десила пре 45 година.

Како је Дубоко грло срушило човека који је оборио СССР

„Афера 'Вотергејт' је велика победа слободних новинара. Два два новинара оборе америчког председника је тешко замисливо. Они су дошли до тог непознатог човека, шифрованог имена Дубоко грло, из администрације који је пријавио да су Никсонови људи прислушкивали демократе“, објаснио је Марковић.

Ипак, Марковић сматра да је Никсон велики државник и да је остарио највећу победу за Америку, нарушавајући геополитичку равнотежу и створио савез са Кином, који је на крају оборио Совјетски савез.

„Вотергејт“ је, како каже, добра лекција из моћи за новинаре.

„Ви као новинар имате две велике лекције. Једна је 'Вотергејт', друга је обарање Макартија. То је доказ да добро новинарство, које се бави озбиљним темама, може да има утицаја“, истиче Марковић.

Још један догађај који се ове године обележава јесте 30 година од пада Берлинског зида.

„Пад Берлинског зида је био апсолутно изненађење за све. Тај догађај је мој омиљени аргумент за то колика је лаж да су све те шпијунске организације свезнајуће. ЦИА, која наводно све зна, била је запањена догађајем. Они су звали америчког амбасадора у Берлин да га питају шта се дешава, а он рекао да ће да им каже чим упали телевизор да види“, каже Марковић.

Немачка је падом Берлинског зида поништила пораз у Другом светском рату, сматра историчар.

„То је био симбол уједињења једне моћне, слободне Немачке. Оно што је необично јесте да се нису заволели источни и западни Немци. Били су толико срећни што су се ујединили, али 30 година касније и даље је велика подела међу старијима“, наводи Марковић.

Нажалост, падом Берлинског зида Југославија је изгубила ту улогу везе између истока и запада и онда су је, према речима Марковића, пустили да пропадне.

„Берлински зид је оборио комунизам. Почело је нешто раније у Пољској и завршено је у Берлину“, закључује Марковић.