Овако се постаје полицијски пас

Један од најбољих паса нападача, петогошњи Бах, разоружава бегунца. У другој категорији, откривању експлозивних материја најбоља је Луна.

„Ми добијемо позив, одлазимо на интевенцију, полицијски службеник са псом долази до места, пушта пса да прегледа возило. Пас прегледа возило и ако до дође до места где се заиста налази експлозивна материја, пас мора да маркира. Наглашавам да је много битно да маркира пасивно. Пас кад дође до места не сме да гризе, да гребе, лаје, да додирује њушком. Видели сте пас је осетио мирис, повукао се назад и сео“, објашњава потпоручник полиције Милан Пршић, командир вода.

Да би постао службени, пас мора да положи строге тестове и то већ са десет месеци. Неписана правила кажу да су лабрадори чешће пси истраживачи, добермани и ротвајлери се користе за одбрану и напад, док немачки и белгијски овчари могу на оба задатка.

„Обука паса креће буквално од самог рођења пса, од малог штенета месец-два па до краја његовог радног века. Да би пас постао службени мора проћи једну проверу која је доста ригорозна и темељна. Стручна екипа овде ради проверу и тада се доноси одлука да ли је пас за детекцију мириса или је за траг, одбрану и напад“, наводи Пршић.

Награда за сваку успешну акцију 

Дан почињу вежбама кондиције, послушности и спретности. Потом крећу на различите задатке – трагају за лицима и предметима који могу да се искористе у кривичном поступку, врше контрадиверзионе прегледе и учествују у одржавању јавног реда и мира на јавним скуповима. Годишње буду ангажовани у више од 4.000 акција, а за сваку успешну следи награда – похвала водича или лоптица за игру.

„Велики број проналазака опојних материја, разних опојних материја – и кокаин и хероин и марихуана. Заиста су завидни резултати посебно у последњем периоду. Ангажовани смо на територији целе Републике Србије, у сарадњи са свим осталим службама у оквиру МУП-а тако да покривамо буквално читаву територију Србије, граничне прелазе“, нагласио је Пршић.

Радни век полицијског пса може да буде и до десет година, али већина у „пензију“ одлази већ после седам, осам година службе. Међу онима који обуку тек почињу има и штенаца које је Чета водича сама одгојила.

„Генерално је проблем да се нађе добар пас за службу, генерално у целом свету је потражња за псима. Ми смо овде наш приплод направили и веома смо поносни јер су се пси показали као одлични, а наш су производ“, закључио је Пршић.

Поред педесетак службених паса, од септембра Чета водича дресираће и љубимце. Циљ је да се пси социјализују, али и да се смањи страх од опасних раса.