Ако имамо маму и тату, може и васпитачица и васпитач

У професији која претежно важи за женску, Бојан Киш ради скоро седам година, ужива и воли свој посао.

„Деца мало другачије реагују на мушке васпитаче. То је нешто што је ретко и поистовећују се са том улогом оца и мушке фигуре у вртићу коју имају код куће тако да се то преноси и на вртић. Ми радимо све активности, покривамо све области васпитно-образовног рада, исто као и наше колегинице, с тим што, као мушка фигура, више се везујемо за спорт, физичко васпитање, музику, што деца посебно воле“, објашњава Бојан, један од 70 васпитача колико их Београд тренутно има.

„Јако воле ту мушку улогу, поготово дечаци који вероватно мање времена проводе са очевима који више раде. У многим ситуацијама више раде, тако да се идентификују са васпитачима, воле са њима да проводе време и организују неке мушке игре, значи тај неки фудбал. Али морам да кажем и да девојчице јако позитивно реагују и на мушки глас и на њега као фигуру у вртићу“, истиче Сања Лазовић, помоћница директора предшколске установе „Дечји дани“.

Иако жене преовладавају у овом послу, најбоље је да са децом раде и васпитачица и васпитач.

„Мушко-женска комбинација, колегиница и колега, дају неки дојам једне породице и овде у вртићу и на тај начин утичемо значајно на њихов развој, као што утиче породично васпитање, тако и ово предшколско“, сматра Бојан.

Са децом под руку увек иду и смешне ситуације и често се дешава да га деца ослове са тата. Исто тако, родитељи преносе и да код куће деца оца ослове са Боки или Никола, како се зове Бојанов колега.