Крије ли Тутанкамонов ковчег још неке тајне

Бранислав Анђелковић, професор археологије на Филозофском факултету, гостујући у Јутарњем програму, напомиње да ће се рестаурација обавити на дрвеном ковчегу који се у медијима, од када је објављена ова вест, погрешно описује као златан.

„Многе светске агенције праве грешку говорећи да је ковчег златан. Међутим, мумија Тутанкамона је била похрањена у неколико, као руске лутке, ковчега. Тако да је први ковчег уз мумију био од пуног злата, тежак чак око 110,4 килограма пуног злата, што је фасцинантно. Следећи ковчег је био од дрвета са позлатом одозго и овај ковчег о коме се говори, је заправо трећи ковчег, највећи од свих осталих антропоморфних ковчега“, објашњава професор.

Ковчег је израђен, највероватније, од неке врсте четинара. На тој дрвеној површини је постављен један слој штокатуре, неком врстом гипса којом се премазује дрво, и на ту гипсану подлогу су стављени златни листићи. Зато, укупно гледано, ковчег одаје утисак златног, одакле можда, и потиче та погрешна интерпретација у медијима, сматра професор Анђелковић.

Професор истиче да будући да је та штокатура врло осетљива, и будући да од 1922. године, када је Хауард Картер открио ту гробницу у Долини краљева, тај ковчег уопште није померан из гробнице, било је крајње време да се обави ова рестаурација.

„Постоје напрснућа, која сам имао прилике да видим. Дрво је природан материјал који и после толико времена реагује на спољашње услове. Та померања су врло мала, међутим, она су ипак значајна за сам тај артефакт, тако да је примарна ствар да се тај предмет заштити“, додаје професор Анђелковић.

Потом ће комплетан налаз Тутанкамонове гробнице од 2020. године бити похрањен у великом египатском Музеју чија изградња је започета 2002. године полагањем камена темељца, и требало би да крајем 2020. буде завршен.

„То неће бити само музеј већ и лабораторије и места за конзервацију. На стогодишњицу открића гробнице, 2022. године сви артефакти из Тутанкамонове гробнице биће у новом Музеју“, наводи гост Јутарњег програма.

Египат заводи својим почецима, својом монументалношћу и својом тајном. Као и што људи имају своје тајне, тако и цивилизације имају своје тајне. Међутим, професор Анђелковић напомиње да је прича о чувеном проклетству мумије урбана легенда, нешто што доприноси бољој продаји књижевних и филмских остварења или туристичких аранжмана.

Професор Анђелковић је „кум“ Београдске мумије. Истиче да је од великог значаја то што је после 26 година проведених у Археолошкој збирци Филозофског факултета, где је подробно истражена, коначно изложена у сталној поставци Народног музеја.