Лед, камен, дрво претвара у скулптуре, а резбари и моторном тестером

Од дечачке игре до професионалца и врсног уметника у вајању. Од склуптура прављених од пласетлина до оних од мермера, бронзе, снега и леда. Тако је текао Бојанов пут. Трновит, каже, на почетку, али су се упорност и љубав према уметности на крају исплатиле.

„У почетку је била нека врста игре, после игре неко задовољство у прављењу склуптура од глине и пластелина када бих имао пошто би их обично добио за поклон као дете пластелин и то ми је било супер са тим сам свашта нешто правио, међутим то се касније испољило у неком озбиљнијем раду у Средњој уметничкој школи у Ужицу и касније на Академији у Новом Саду и на основним и на мастер студијама, временом сам почео и разне материјале да испробавам“, прича академски вајар Бојан Грујић.

Све Бојанове склуптуре, па и оне од леда, каже, имају душу, и углавном су инспирисане словенском митологијом. Представљајући нашу земљу на највећем фестивалу у резберању моторном тестером у Томску у Русији освојио је и награду.

„У Томску се одржава највећи фестивал у резбарењу моторним тестерама, претходне године је било 145, а прве године када сам учествовао било је 200 учесника, ту сам идеју за прву годину радио словенску митологију склуптуру Триглав, а прошле године сам правио склуптуру Архангела која је шест и по метара висока и пет метара размак крила и за ту склуптуру сам добио награду“, објашњава Бојан.

Велике, монументалне склуптуре које изискују велики физички и ментални рад, за Бојана су изазов. За неколико месеци по трећи пут отпутоваће на фестивал у Русију, у намери да са склуптуром високом пет метара у најбољем светлу представи и своју земљу, свој крај, али и себе.