Кафа, много више од изговора за разговор

Јутарња, турска или једноставно са пријатељима. Окрепљујуће пиће, синоним за инспирацију, без кога многи не могу да замисле јутро или паузу на послу.

Кафа је најпопуларније пиће на свету, а у Србију су је донеле Османлије у 16. веку. Тешко да се може наћи напитак који боље описује једну културу и личност.

„Одабир кафе говори о карактеру особе. Конкретне, брзе особе воле да попију еспресо што и значи брзо на италијанском, воле да је попију успут, док је она још врела. Неки људи више воле да своју кафу пију полако да им она представља ужитак, десерт, то говори доста о њима као хедонистима“, објашњава бариста Марко Николић.

Испијање кафе је омиљени ритуал многих. „Хајдемо на кафу“ представља позив за дружење и изговор за виђање разумљив на свим језицима. Осим за опуштену причу, она је средство за стварање нових контаката и склапања важних послова.

Кафа је пре свега друштвени моменат, мост између људи. Окупља на једном месту и пружа прилику за размену искуства.

„Ујутру људи воле да попију да би се разбудили. Преко дана она више има социолошку функцију може се рећи. Ми ћемо се наћи на брзом састанку уз шољицу кафе. Постоји та психолошка повезаност између кафе као социјалног момента у односу на напитак који се пије сам“, истиче Марко Николић.

О моћи кафе говори и податак да је Сулејман Величанствени у 16. веку забранио њену употребу. Сматрао је да су кафане места потенцијалног извора побуне, где се подстиче разговор о начинима рушења власти. 

Више од пет милиона људи у Србији свакодневно дан започиње кафом. Омиљена је турска, а грађани Србије пију чак 13 пута више кафе у односу на Турке; односно две и по шољице дневно или четири и по килограма кафе годишње.

Без обзира на њена благотворна дејства на продуктивност и кардиоваскуларни систем, стручњаци упозоравају да претерана употреба кафе може довести до несанице, па треба бити опрезан.