Љетопис Бањана и Рудина: Како је Аустроугарска окупирала Босну

Борба за Сарајево трајала је „седам пунијех сати“. Генералу аустроугарске војске Јосипу Филиповићу није пошло за руком да на царев дан освоји престоницу Босне, закаснио је један дан. Храна за војску и коње поскупела је, није је било довољно ни за грађанство.

Путеви снабдевања Сарајева храном били су прекинути, „ока хљеба 60-70 крајцара, и још да га је било!“.

„Причају очевици да је генерал Филиповић у шехер Сарајеву од муке чупао своје косе на глави. Кад на ово стање помислимо, онда нам нехотично излази пред очи слика грофа Андрашија и падају на памет оне његове ријечи: да Аустро-Угарску свак радо чека у Босни и Херцеговини и да ће она само са једним регементом војске и музиком ући у Сарајево“.

Овим описом владике Сава Косановића, архиепископа и митрополита сарајевског од 1881. године, и сећањем на борбу за Сарајево и аустроугарску окупацију Босне и Херцеговине 1878. године, почиње нови број Љетописа Бањана и Рудина. 

Љетопис, четврти по реду, представљен је синоћ у Београду у сали Привредне коморе Београда пред стотинак заинтересованих за рад завичајног Удружења Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“, које једном годишње издаје Љетопис.

Косановић пише о ономе што се дешавало тамошњем народу и православном становништву, како су се понашали прваци и свештенство четири конфесије – јеврејске, мухамеданске, католичке и православне.

Занимљиво је да је у то време Косановић објављивао своја запажања под псеудонимом „протопоп Недељко“ и да је сам учествовао у догађајима о којима сведочи. На пример, Косановић објављује да је при заузимању Сарајева било 42.000 редовне аустријске војске док јој се супротставило непуних 5.000 неорганизованих Сарајлија. 

„Драгоцено историјско сведочанство важно за српску историју. У ниједном уџбенику школском нећете наћи како је изгледао улазак аустријске војске у Босну и Херцеговину 1878. године. Овде има драгоцених података, колико је жртава било, отпору који је пружио народ муслимански и српски доласку аустријских јединица“, рекао је Веселин Матовић један од аутора Љетописа. 

„Имате опис када представници три народа долазе код генерала Филиповића да се представе. Ту су присутни представници муслимана, православних и јевреја, католика нема. Фра Грга Мартић неће да дође зато што већ мисли да је све његово. Дошла је Аустрија, католичка војска. Аустријски генерал се у даљем разговору крајње ниподаштавајуће односи према муслиманима", рекао је Матовић, иначе уредник листа Слово о српском језику и књижевности, који излази у Никшићу. 

На представљању новог броја Љетописа поред уредника листа Слово из Никшића Веселина Матовића, говорили су и српски привредник Бранислав Баћовић, председник „Удружења Бањана и Рудињана“, херцеговачки књижевник Чедо Баћовић, кустос музеја у Врбасу Павле Орбовић и уредник публикације, песник и књижевник Милутин Мићовић.

Културни значај 

Одломке из Љетописа читао је глумац Београдског драмског позоришта Саво Радовић.

На више од 650 страна, у тврдом повезу, уредник Милутин Мићовић објединио је садржаје од историјског значаја до актуелних тема у српско-црногорским односима.

Мићовић је навео да покретање Љетописа има културни значај, али и да доприноси саборности, да припадамо једном народу, језику...

Писац Чедо Баћовић навео је да пресудни значај за издавање Љетописа имају владика Јоаникије Мићовић и Бранислав Баћовић, који је „највећи мецена у култури на просторима српских земаља“.

„Обиграли смо Црну Гору и Херцеговину уздуж и попреко. Текстови од научних до историографских, из културе и белетристике, сви творе раскошну таписерију духа. Пловимо морем прошлости, али не заборављамо ни садашњост. Нема ретуширања догађаја и људи“, рекао је Чедо Баћовић и присетио се мисли Бранка Ћопића: „Руко никаква веро, шта ти је требало перо“, али и на оно шта је Цицерон рекао „Ако се ништа не дешава напиши то, да би се знало“.

„У овом времену људске и књижевне бижутерије, радимо један племенити посао. Писана реч је важна“, закључио је Чедо Баћовић. 

Павле Орбовић, кустос музеја у Врбасу, подсетио је да се сваког фебруара у Никшићу одржавају дани Сава Косановића, а у мају у Београду, Новом Сади и Врбасу се око имена овог великана и Љетописа окупљају поштоваоци.

Орбовић је објаснио да је Љетопис илустрован уметничким делима аутора пореклом са простора Бањана и Рудина.