Рођендан Рима на античким термама Београда

Недавно је обележен 2772. рођендан града Рима и то у центру Београда. На платоу испред филозофског факултета налазе се остаци античких терми, па је рођендан прослављен управо на том месту.

Све је организовало удружење љубитеља античког Рима, које се зове Колегијум „Еспикуер“, а значи Удружење сената римских народа које постоји шест година. На почетку су га чинили студенти Правног факултета, а данас и многи други.

„Имали смо костимиране волонтере. Један је био костимиран у легионара, имали смо римске грађанке и сенатора“, рекао је Петар Стојисављевић, председник удружења Колегијум Еспикуер.

Пролазници су могли да испробају шлем, мач и штит. Популаризација културе античког Рима показала се занимљивом и због комбинације античког Рима и нових технологија на необичан начин.

„Имали смо маркере преко којих смо оживљавали ликове Констанција, Галерија, богиње Хекате....најновије откриће“, рекао је Петар Стојисављевић.

„Сам антички Сингидунум протезао се на целој територији ужег центра града Београда“, истакао је Раде Милић, археолог Центра за урбани развој.

Најзначајније културно наслеђе из периода античког Рима, али и подсетник на културу, технологију и урбанизам свакако је београдска тврђава.

„Калемегдан, доњи и горњи град, су представљали велики, најзначајнији и вероватно, један од највећих античких војних комплекса на територији Подунавља. Зато је јако важно да људи у Београду, пре свега грађани, буду упознати са остацима античког града, јер овај град је и у античко доба био потпуно инфраструктурно сређен“, рекао је Раде Милић.

Имао је свој водовод и канализацију пре две хиљаде година и зато је значајно да ми и свету и туристима који долазе у град Београд и самим Београђанима покажемо то античко наслеђе града које је изузетно. Цео овај простор припада заштићеној зони античког Сингидунума које је под директном заштитом Завода за заштиту споменика Града Београда, напоменуо је археолог.

Цела Србија је једно велико археолошко, још увек недовољно истражено налазиште.

„Што се тиче античког периода најзначајнији су царски градови, као што је данашња Сремска Митровица. У Србији су рођени бројни римски цареви“, рекао је Раде Милић, археолог Центра за урбани развој.

Чланови Колегијума „Еспикуер“ желе да кроз сличне презентације приближе грађанима Србије значај античког Рима јер бисмо, кажу, поред упознавања са његовом историјом, нешто од тога могли да применимо већ данас.