Мајстор је за коре, а тек да пробате питу...

Захваљујући Мари и Бори пре 90 година Београђани су пробали прве домаће развијане коре. Замесили су их баш у овој радионици, где их и данас прави њихов праунук Александар. Он је четврта генерација породице Арсеноски која негује кораџијски занат.

"Kод мене уопште ње било назнака да ћу се бавити овим кораџијским занатом. Није било назнака јер ме отац учио да овај занат нема будућност. Посао је падао, а тата није затварао радњу из неких емотивних разлога највише. И онда сам то искористио", oбјашњава кораџија Александар Арсеноски.

И одлучио да овај занат у Београду поново оживи. Дипломирао је на Шумарском факултету, а та знања у свом новом послу и те како користи.

"Имао сам предмет сликање, ми смо ту тад сликали на платну, а сада коре радим, развијам их на платну. Ја мисилим да се усавршавам сваким даном док радим, гледам своје пропусте и да додам нешто ново", каже овај млади занатлија.

Брашно, со и вода, три су састојка од којих настају његове коре. Тај рецепт се није мењао од 1930. откако је из Турске стигао у породицу Арсеноски. Зато, прехрамбене новитете или како каже здраве коре ствара управо уз помоћ прадединог рецепта. У њега додаје састојке попут спелте, хељде или куркуме.

"Први пут када сам почео и добио идеју да направим спелтине коре и кад сам успео онда ми је прошло главом: то је то, дошао је крај белом брашну. Оно и код мене и код већине људи изазива интолерантност и још један од разлога, колико су људи срећни што постоји та врста кора", указује Александар.

Недељно из његове радионице изађе и до 700 килограма кора. И све њих развија, меси, пече, и сече искључиво ручно.

"С обзиром да руке нису машине, можемо доћи до тога да коре буду што савршеније и што тање и да буду што уједначеније. Ту су неке мало дебље, неке мало тање, али то је чар ручног рада", напомиње овај младић из Борче.

Иако се ручним радом бави тек годину дана, задовољан је како се посао развија и расте, баш као и његово тесто. Зато се нада да ће и овај занат пратити овај тренд.

"Заиста верујем да има будућност и могу да позовем и моју генерацију ако желе да науче што да не, нека дођу да их обучим. Има места, тржиште је велико поготово кад сте пионир", истиче Александар.

Овог 27-годишњег пионира ентузијазам не напушта. Осим кора у његовом занатском атељеу настаје још 20 производа - попут кифли, резанаца и хлеба. Циљ му је да једног дана све њих смести у, како каже, здраву пекару.