Неолитски мегалополис у Дреновцу одушевио стручњаке са Кембриџа

У доба неолита људи су на простору данашње Србије живели у складу са природом, скромно али добро организовани, а у свакодневни живот уносили су и дозу уметничке креације. Куће су грађене од природних и људима доступних материјала, једноставно, али вешто. Око 4.500 година пре нове ере пећ је увек била са северне сране, а улаз са југозападне.

Локалитет Дреновац заинтересовао је и истраживаче са Универзитета у Кембриџу који ових дана завршавају геоархеолошка истраживања.

„Архитектура је овде фантастична, имате дивне фигурине венере, праву индустрију грнчарије, аутентичне остатке кућа, ово је заиста све фантастично“, каже Чери Френч, професор на Одсеку за археологију на Кембриџу.

Најстарије ископине у Дреновцу датирају из шестог миленијума пре нове ере, а прави процват насеље је доживело у доба млађе неолитске винчанске културе.

С правом га називају неолитски мегалополис јер је на простору од педесетак хектара геомагнетним сондирањем откривено између 600 и 700 кућа. За то време имопозантан број, што свакако фацинира научнике.

„Ово је изузетно налазиште, куће су веома добро очуване и имамо аутентичан материјал на поду грађевина. Веома је добро имати нетакнуте слојеве из којих је могуће узети узорке за анализу“, нагласио је Ијан Остерајхер, докторант Кембриџа.

Најбоље очувани остаци неолитских кућа у Дреновцу су једва двадесетак метара од Коридора 10, а идеја је да се све то заштити и уреди, изгради прилаз и једног дана покаже туристима и путницима у транзиту.

„Мислим да су колеге са Кембриџа виделе праву вредност овог локалитета. Нажалост, ми већ деценију и по покушавамо да у то уверимо и све ове који одлучују о нашој егзистенцији и овог пројекта“, пожалио се археолог Славиша Перић.

Археолошки камп у Дреновцу наставља се током лета, а до тада у лабораторијама у Кембриџу биће анализирани узорци керамике и фрагмената из неолитских кућа.