Ново рухо Цркве Светог Марка

Осликавање цркве некада кошта колико и сама грађевина. Управо то је један од разлога што велики број цркава у Београду нема фреске.

Тренутни однос осликаних и неосликаних храмова је 50:50.

„Скоро пола–пола, можда неки део јесте осликан, али велики број храмова није осликан“, рекао је протојереј Радомир Поповић.

Данас имамо своју академију за иконопис и конзервацију, па је ситуација мало боља.

О мотивима фресака у црквама договарају се сликари и свештеници.

При осликавању, црква се дели у три зоне: у првој су целе фигуре светитеља, у другој житија, а у трећој Господњи празници.

„Сликамо иконе Христа, Богородице, светитеља, анђела, сходно коме је црква посвећена, ако је Свети Георгије, ту је централно место Свети Георгије“, напомиње протојереј.

Некада са чађавим малтером и оронулим кровом, данас са осветљењем, озвучењем и велелепним мозаицима, Црква Светог Марка спремна је за осликавање.

Иако су зидови голи откад је изграђена, иконостас и неки делови цркве урађени су у мозаику. Богородица Ширшаја сматра се једним од највећих мозаика, заузима 130 квадратних метара, а сама Богородица заузима 80 метара.

„Добили смо благослов Иринеја да почнемо са осликавањем. Сакупљамо понуде и одлучићемо ко ће осликавати“, каже протојереј-ставрофор Трајан Којић, старешина Цркве Светог Марка.

Колико се дуго црква осликава зависи од тога колико уметници имају посла, какав је договор и колики је буџет.

„Код нас ће то дуго трајати зато што је црква превелика, то је 7.000 квадрата, још висина, успориће радове који ће се радити на платну“, истиче старешина Цркве Светог Марка.

Крипта испод цркве такође треба да буде осликана. У њој се налазе гробови Александра Обреновића и Драге Машин, некадашњих епископа, као и ктитора старе цркве срушене за време Другог светског рата.

Над њима је крст са старе цркве. У Марковој цркви налази се и архива Српске православне цркве, коју припремају за премештање на адекватнију локацију.