Кад професори допру до дечјег срца

Ђаци професора Табићија немају компјутере, библиотеку, па чак ни редовне оброке. Али сви до једног долазе на часове и имају одличне оцене. Питер Табићи из Кеније одриче се своје плате како би ђацима обезбедио основне услове. Због тога је проглашен за најбољег наставника на свету.

Награђени наставник је желео да школа у којој ради буде модерна и да предавања буду занимљива, зато је одлучио да сам купи пројектор и рачунар.

„ Нажалост, овде је теже приступити интернету, морамо да га 'хватамо' у близини кафића који су далеко. Ту скинемо материјал, а касније пуштамо на часовима“, објашњава Табићи како се довијао да оствари своје намере.

Идеје имају и професори у Србији. Часови музичког у Крушевцу нису свакидашњи. Весни Марић, прошле године, додељена је награда омиљени професор.

„Нисам се питала да ли ми то успева или ми не успева, али изгледа да су деца то осетила. То ми је драго, то је велика срећа била за мене јер, у ствари сам схватила да сам им додирнула срце“, каже порфесорка Марић.

До дечјег срца дошао је и историчар Горан Дујковић. Награду најбољег професора добио је пре седам година, а данас је директор школе „Радојка Лакић“. Истиче да уколико се наставник добро потруди успеће да придобије пажњу деце и поред тога што су они данас много више окупирани савременим медијима који их одвлаче од контаката, не само са наставницима, већ и са вришњацима и родитељима.

„Што се мене лично тиче, ја сам са децом имао прилично онако отворен однос и негде су они то знали да препознају“, каже професор Дујковић и објашњава да је тај однос више личио на другарски.

Сматра да смо као друштво напустили неке лепе традиције када је учитељ био врло цењена професија. Друштвене промене су утицале да се положај наставника, не само материјално, доста потцењује.

Професорка Марић руководи се у свом раду филозофијом да се дете рађа као поток коме су потребне обале.

„Значи, једна обала су родитељи, друга обала смо ми и учитељи и наставници и професори и ми морамо, у ствари, да држимо децу ту негде да би они текли као река и дошли до свог мора“, сматра професорка Весна Марић.

Сваке године у Србији се одабере и награди до десет учитеља, наставника и професора основних и средњих школа. Они морају да буду иновативни, инспиративни покретачи позитивних промена у свом послу. Поред личног дела награде, добијају и одређена финансијска средства за унапређење свог рада.