Аја Софија у фокусу политичке дебате

Истанбул се већ припрема за обележеавање стогодишњице Републике Турске, 2023, коју је формирао Кемал Ататурк. Поносни су на демократску зрелост која се потврђује на сваким новим изборима, али и културно-историјским наслеђем.

Византијску чине Црква Света Софија, коју је у шестом веку изградио цар Јустинијан, и Цистерна Базилика са мермерним стубовима, за складиштење воде из истог периода; отоманско – Султан Ахметова или Плава џамија, и Топ капи сарај, султанска палата, коју је 1459. године подигао Мехмед Други, освајач Константинопоља.

Ту је и споменик Милион, из четвртог века, полазна тачка великог римског пута Виа Игњатија. Управо то наслеђе препоручује Турску за будуће чланство у Европској унији, као што је то својевремено важило за Грчку.

Зато је изјава председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да постоји могућност да Цркву Свете Софије у Истанбулу, која је тренутно музеј, претвори у џамију изненадила.

Од Црног уторка, када је 29. маја 1453. године Константинопољ, престоница Источног римског царства, пао под власт Отоманске империје, све велелепне византијске цркве претворене су у џамије, попут Свете Софије, данас Аја Софије.

Ту је заседао Свети синод, а за време Отоманског царства фреске су омалтерисане и унутрашњост је реконструисана за верске потребе муслимана.

У време политике секуларизације Турске, коју је водио председник Кемал Ататурк, Аја Софија је 1935. године претворена у музеј. Улаз се наплаћује. Пре десет година почело је скидање малтера испод којег су у својој раскоши израњале фреске.

Аја Софија се налази на списку светске културне баштине Унеска и мало је вероватно да се њена намена може изменити. Да је реч само о предизборној кампањи показује и најава председника Ердогана да ће о будућности Аја Софије разговарати после локалних избора, у недељу 31. марта.