Василије има најбољи хоби – прави средњовековне оклопе

Некада са мехом, данас са усисивачем. Василије користи још неколико модерних апарата, али начин израде оклопа је, каже, исти као у средњем веку. Труди се да стоји као најбоље скројено одело.

„Као што рецимо прст има своју анатомију, тако мора да има и оклопна рукавица. Да би прсти могли да се савијају“, објашњава Василије.

Први херој и инспирација био му је Милош Обилић. Стрип о њему поклонио му је отац. Од осме године део је и Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ из Краљева, чије чланове опрема.

„Ко год је видео, свако је био одушевљен како он ради. И с обзиром на његове године, то је заиста фантастично. Јер ако нешто уради и не допадне му се, он ће то да растури и да крене испочетка са истим жаром“, каже Драшко Живановић, члан Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ из Краљева.

У радионици је Василије када год нема школских обавеза. Овај петнаестогодишњак већ три године кроји, шије кожу, кује. Али и учи историју.

„Када бих сабрао своје време колико сам истраживао и учио и колико сам радио, мислим да сам дупло више учио и истраживао него радио. Свакако не можемо уклопити један део који је рецимо са почетка 14. века и онај који је из касног 14. века – била би грешка“, наводи Василије.

„Спојио је нешто што воли и нешто што може да заради да му буде нека додатна зарада и самим тим није на улици. Одличан је ученик, примеран је“, поносна је Василијева мајка Марина Батачанин.

А похађа Машинско-техничку школу у Краљеву, где учи да ради на компјутерски управљаним машинама.

„Школа је на првом месту. Сад, нема попуштања. Свакако мислим да ће то бити посао, а да ће ово остати хоби. Мада, никад се не зна, видећемо“, каже млади оклопар.

Прави Василије и оклоп за себе. Оклоп ратника из 14. века. Недостају му још штитници за ноге и оклопне ципеле, али, каже, биће готове до фестивала у средњовековном граду Магличу у мају.