Дечји рођендани, некад и сад – авиони, камиони, аниматори и спејс-шатлови

Била су то дружења у кући или дечјој соби. Породица, неколико другара, по који балон, рођенданска песма и наравно торта, мамина или бакина. Данас су се рођендани преселили у посебне закупљене просторе.

Родитељи се носталгично присећају скромнијих прослава рођендана и тврде „како су се у своје време много лепше забављали“.

„Технологија напредује, а самим тим цртани и анимирани филмови за децу намећу тај тренд да деца све више воле ту технологију... Деца траже све више и јако их је тешко анимирати у последње време“, истиче Миленко Вујић из УВ „Данце".

„Кад сам ја био клинац, да ми је неко дошао овакав као ја, са оваквом вештином и свим шта ја сада знам, ја бих пао у несвест“, каже Војислав Шантић, који децу забавља као кловн Пуцко.

Шантић је професионални циркуски уметник, жонглер, улични забављач и део ансамбла позоришта „Пинокио“, 14 година је са децом и каже да су разлике велике.

„Човек може да изведе не знам шта, али они и даље су то видели негде на Јутјубу, техника кловна успе некако да победи све то заједно, та комедија и смех је универзални језик“, објашњава Шантић.

Прослава рођендана и први сачуван податак о кловновима датира из Старог Египта, 2.400 година пре нове ере. Времена су се од тада много променила, али кловн је успео да преброди све и задржи своје место на рођенданима.

Рођендаска торта какву данас знамо и свећице на њој које симболизују светлост живота су се први пут појавиле у Немачкој у 18. веку. Неки народи су додавали свећицу више од година које слављеник пуни, јер су веровали да му тако продужавају живот.

Код нас се од 19. века бележи прослава рођендана, до тада се обележавало само крштење.

После рођенданске песме торта је укуснија. Слављенику остаје да зажмури, дубоко удахне и замисли жељу. А у добром друштву лакше је и свећице угасити.