Добра крушка, иако је испод ње Нато бомба

На само неколико корака од места њеног пада су куће и почиње насеље, а како је живети поред бомбе прича станарка Приједорске број 1, Нада Продановић и најпре кратко каже: „Без страха“ – јер су на бомбу већ навикли.

„Овде смо се доселили две године после Нато бомбардовања, нисмо били ту када је бомба пала. Комшије су нам причале да су предвече сви бежали одавде и одлазили у склоништа, а када су се ујутру враћали затицали су полуразрушене куће“, објашњава Нада.

Према њеним речима, за бомбу су знали од првог дана становања у Приједорској, а с обзиром на то да су у то време дошли с Косова, њима неактивирана бомба није представљала највећи проблем.

Нада је екипу Танјуга повела до места где се нагађа да је бомба пала и наводи да је бомба пре пада окрзнула оближњу кућу и да се данас налази, како је чула, 30 метара испод земље.

Због страха од неактивиране бомбе, то парче земље је запуштено, обрасло у растиње, а од њега направљена депонија.

Кућа за коју се сматра да је погодила бомба, пуна је старих и искоришћених душека, столица, јастука и осталог отпада и смећа које су, наводи Нада, избацили станари из околних зграда.

У кући је, како су јој причали, становала породица, која је срећом била у неком склоништу када је бомба „закачила“ њихов дом, а према Надиним сазнањима они су се после бомбардовања одселили на Нови Београд, где су наводно добили стан у замену за ту кућу.

Нема упозорења о евентуалној опасности

Не зна се тачно где се бомба налази, јер место није обележено и табла са упозорењем не постоји, али Нада се присећа да су ознаке које су упозоравале да је бомба у том делу насеља некада биле постављане.

„Није пала испод куће, могуће да је пала испод крушке, не знам где је тачно, можда баш овде испод нас“, нашалила се Нада.

А укуснију, крупнију и слађу крушку од ове, која, стицајем околности, доноси плодове над неактивираном Нато бомбом, каже да нигде није пробала и кроз шалу додаје да је можда баш тако укусна зато што је „обогаћена“.

У комшилуку, прича Нада, нико није за то да се бомба извади, јер, кажу „нека је, хлеба не тражи, ако склоне бомбу, ту ће почети насеље да се гради“, док је Нада за то да се уклони, јер сматра да рушевине, растиње и депонија нису лепа слика тог дела града.

Нада Продановић тврди и да је уклањање бомбе покушано неколико пута, али да се сваки пут завршавало исто: „Дођу, испитају и одустану“. Станари шире гласине да је то зато што би уклањање било скупо.

Једино што ће Нади недостајати ако једног дана уреде тај део града, јесу различите врсте птица које свакодневно храни и посматра утврђујући њихову врсту, а које су станиште нашле управо у том растињу и рушевинама.