Љубав на сеоски начин

„Како смо били скроз од кише мокри, а мени хладно и дува ветар, дошао је до мене и загрлио ме. У том загрљају се покренуло нешто што у мени никад није било и онда смо се пољубили и тако је све почело“, каже Тамара.

Тако се млада пољопривредница из Петровца на Млави присећа првог пољупца са мужем Бобаном на њиви, где су сакупљали сено. До тог олујног дана годинама су заједно радили на фарми крава, без романтичних идеја. Венчали су се у децембру, само пола године, након првог пољупца. Запросио је код ковача који им је поправљао раонике.

„У том тренутку клекнуо је и извадио прстен. Госпођа што је поред нас помагала мужу да буши рупе, бацила је раоник и кренула да трчи према нама. ‘Јао децо, како је то лепо, како се десило. Хоћете ли бити заједно?' Ја сам била изгубљена, не знам да ли да гледам у њега или у ону госпођу која вришти и иде према нама, а њен муж виче: ‘Стани жено, стани Славице, испашће све'“, присећа се Тамара.

Срећни брачни пар живи на њеној породичној фарми где брине о 55 крава, због чега су одлучили да он узме њено презиме. Његово ће сачувати брат.

„Са једне стране није ни битно ако се људи разумеју, али ја сам гледала да се не угаси кућа и презиме и онда смо одлучили заједнички да будемо Страиновићи“, истиче Тамара.

Родитељи су најсрећнији.

„За моју породицу, то је велики напредак и очекивани понос, пошто сам ја већ дуго маштала о томе“, објашњава Жикица Страиновић.

Велико домаћинство у ком сву храну за животиње припремају сами на 80 хектара, захтева много посла. Али заљубљенима, ништа није тешко.

„Све заједно радимо. Више од свега волим тракторе и машине“, каже Бобан.

Овде није важно ко вози трактор, а ко отвара капију. Да би се сав посао урадио, потребно је пет трактора, а капија се никад не затвара.

Они су доказ да права љубав постоји. Да је често на крају села. А ако је не видите, она ће вас само изненада потопити.