Шта откривају германски гробови у Виминацијуму

Док археолози не буду сасвим сигурни, остаје формулација да је највероватније у питању припадник племена Гепида, истакао је Кораћ гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

„Највероватније је да ће то бити потврђено јер имали смо и раније на Виминацијуму гробове из сеобе народа. Можемо да се похвалимо да имамо једини 31 деформисану лобању која припада управо том периоду, што Немци немају. То је код њих била прилична сензација кад смо им саопштили тај резултат. Дакле, у најскорије време, већ се окупила екипа и брзо ћемо имати резултате о њему (пронађеном скелету)“, истакао је Кораћ.

Никад такав гроб није усамљен, то је увек део некрополе, нису то изоловане ствари, па се могу очекивати нови налази.

Уз скелет је пронађено више предмета који много говоре о покојнику.

„У археологији је увек тако. Сви ти предмети око покојника причају причу. Он је био висок 178 сантиметара, мач готово метар, требало је имати снаге, морао је бити снажан да би могао да га користи. Кад смо подигли скелет нашли смо и копље, чешаљ, појасну гарнитуру, керамичке посуде и то вуче једно друго и прича причу“, објашњава Кораћ.

У питању је највероватније друга половина шестог века, онда када је Гепидско краљевство било направљено на простору данашње Румуније, Славоније, Срема, делови Србије испод Дунава такође део Бугарске. Главни град је био наш Сирмијум.

Присуство Гепида на овим просторима већ је потврђена. У Виминацијуму је пронађена 31 индивидуа са деформисаним лобањама.

„Увек то има и неку традицију. Говори се да су Хуни почели први да раде. Не знамо да ли је то статусни симбол или има везе са лепотом, да покажете припадност сталежу, можда део моде. То су радили од ране младости посебним дрвеним плочицама и кожама, деформисали су лобању, није то било пријатно, сигурно, тако да у зрелом добу су имали издужену лобању“, објаснио је Кораћ додајући да је мода и у прошлим деценијама била да се постављају бебе на страну да би главица била што издуженија, лепша.

Особа која је последња пронађена живела је у време велике сеобе, тада слаби Рим, долазе различита племена, најпре Хуни, Атила умире, нестаје и то велико царство. Након тога долазе Авари, па Словени.

„Бурно је било на нашој позорници, где је сеоба народа прошла и оставила велики траг. Пошто је то све кратко трајало, сви ти стратуми, слојеви представљају изазов за археологе јер је слој тако танак, да сазнамо, да откријемо ко је на тој позорници настао и нестао“, нагласио је Кораћ.