Два момка и преса против ђубрета и отпада

Чак 95 одсто амбалажног отпада у Србији заврши на депонијама или у природи. Неприступачан и компликован систем рециклаже, као и смањена свест грађана о важности поновног коришћења материјала доприноси овој негативној статистици. Екипа РТС-а упознала је момке који су пронашли начин како да ову статистику промене.

Ретко ко има добар апетит као ова преса. У стању је да током само једне фестивалске вечери поједе чак 20 килограма алуминијума, односно 2.500 лименки. Још као студенти Пољопривредног факултета, осмислили су је Марко и Немања.

„Прву пресу смо направили апсолутно својим рукама, тако да је то трајало богами два месеца. Сваки дан смо ишли по нешто мало материјала, јер смо то радили из свог џепарца, прва преса није била плаћена, већ смо након тога када се показала као добра и за њу смо добили новац“, сећа се Немања Јанић.

Финансијска подршка стигла је од Фонда за иновациону делатност. Иако им је у исто време нуђен уносан банкарски посао у аграрном сектору, ова два момка одлучила су да унапређују сопствени. Проширили су тим, унапредили пресу и осмисли апликацију за телефон.

„Kорисник када дође и приђе преси, убаци лименку, рециклира је и добије код који унесе у апликацију и самим тим добије награду у виду поена. Уз помоћ бодова може да 'купује' различите награде и на тај начин се мотивише да рециклира. Награде могу ићи у рангу од качкета, мајица, шољи, па све до карти за позориште, за биоскопе, књига, путовања, па чак и лета балоном“, објашњава Ђорђе Ђорђевић, који је нов члан тима.

На овај начин желе да подигну свест о рециклажи у Србији, где се само на годишњем нивоу баци 1.300 тона лименки, а рециклира тек половина тога.

„Друга ствар јесте недостатак непостојеће инфраструктуре за рециклирање, треће целокупан систем који је у Србији доста конфузан и не пружа крајњим корисницима довољно информација са једне стране и не уверава кориснике да тај отпад који су они рециклирали се заиста и рециклира. Често се дешава да сами грађани виде како се из два различита контејнера све пресипа у један камион и онда ту изгубе поверење у систем“, тврди Ђорђе.

За три године пословања испресовали су више од 300 тона лименки. Њихова циљна група су велике компаније, супермаркети, бензинске станице, али и градови који би на јавном месту поставили ову машину. Осим што продају производ и податке о томе колико је којих лименки рециклирано, зарађују и од изнајмљивања пресе.

„Живимо искључиво од овога, имамо довољно за пристојан живот, али опет ми не стајемо ту већ све реусурсе које зарадимо овим послом улажемо у даљи развој како би овај систем заправо профункционисао перфектно“, каже Немања.

Апетити расту, а њихова преса функционише између осталог и у Ирској, Шпанији, Белгији, Румунији.

Kако би мотивисали што више људи да рециклирају ови момци планирају да дигитализују читав процес. То би значило да уколико се то деси, да за сваку убачену лименку бисте могли да добијете новац на банковном рачуну. Пошто новца још увек нема, ја скупљам бодове, а за ову једну лименку, добила сам један бод.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом