Ко је добротвор из Прозора, а није Деда Мраз

Мистериозни добротвор некада плати рачуне за 15, а некада и 20 породица, пише загребачки Јутарњи и додаје да ова, како је називају, божићна бајка траје годинама.

Према неким причама то траје пет, а према неким већ седам година и ниједан децембар није прескочен.

Тако је било и ове године када је струја плаћена за 16 породица.

У Електропривреду хрватске заједнице Херцег-Босне „Прозор-Рама“ у то су се уверили репортери Јутарњег, када им је службеница на шалтеру саопштила да је „све већ обављено“ за ову годину.

Према њеној причи, новац је донео „један господин“ а она, каже, зна шта даље треба да ради.

Покушавајући да сазнају ко је „добротвор без разлога“, одакле је и шта је рекао, те где је отишао, одговор је био да новац није донео он лично, већ је послао по неком.

„Али он није битан, а нисам ни ја. Битна је љубав коју човек исказује на овај начин. Он жели да се за њега не зна, па нека тако и остане. Он тренутно није у Прозору, али не значи да рецимо вечерас неће стићи“, рекла је службеница.

Свако настојање да се сазна нешто више о донатору није уродило плодом.

Предузетник из Франкфурта који је детињство провео у том крају

Ипак, један од мештана тврди да је реч о 60 година старом предузетнику из Франкфурта, који је рођен и детињство провео у том крају.

Један је, каже, од десеторо браће и сестара који су живели веома тешко. Детињство је провео у планини радећи тешке пољопривредне послове. У младости је отишао у Немачку и успео је, обогатио се и тамо је цењени предузетник.

Свој родни крај никада није заборавио. Повукао је у Немачку још барем 20 Рамаца и дао им посао.

Када долази у Прозор за празнике дарује људе већ од Славоније на овамо путем, јер ваљда у сваком селу има неког коме жели да помогне.

„А истовремено не жели да то ико сазна“, испричао је мештанин Прозора.

Пријатељ овог доброчиниеља испричао је новинарима Јутарњег да је једном приликом упао у Орашац, село према Прозору, где је срео једног дечака и рекао му да узме папир и оловку.

Кренули су да шетају селом, а онда је доброчинитељ дечаку рекао: „Мали, пиши“.

Дечак га је, каже, упитао шта да пише, а он му је рекао да обиђе село и да запише шта је свакој кући најпотребније.

Тако су, каже, редом ишли од куће до куће, а дечак је записивао: овде немају веш машину, онима се покварио телевизор, овоме треба фрижидер.

А добротвор би на то само рекао: „Мали, само пиши“.

Најзад би дечака упитао какав он телевизор има, а када је чуо да дечак каже стари, добротвор му је рекао да и себи запише телевизор.

И онда је, испричао је пријатељ, све то покуповао и поделио људима.

Јутарњи пише да нема броја поколонима које је овај „Н. Н. добротвор“ поделио.

А као занимљивост везану за њега, пријатељ је испричао да је реч о Хрвату и да су једном његовим новцем у еклектродистрибуцији струју платили само дугове Хрвата.

Када је то чуо позвао их је телефоном и изгрдио, а потом послао новац за још пет дужника и инсистирао да то иде за дужнике Бошњаке.

Јутарњи наводи да су репортери на крају ипак сазнали име и презиме овог добротвора, да су га позвали телефоном и замолили за разговор, али је, кажу, с друге стране изостала реакција, па су они одлучили да његов идентитет и даље буде тајна.