Пут до срца туристе води и преко стомака

За путовање и посету некој земљи, понекад је мотив и храна. Према подацима Светске туристичке организације – четири одсто туриста бира дестинцију за свој пут управо вођено гастрономским мотивом. Удружење „Млади за туризам“, одржало је предавање и радионице посвећене гастрономији у туризму.

Неки воле љуту, неки слану, неки мало киселу или слатку, ипак најважније је да је храна квалитетна и аутентична. Немце фасцинирају историја и обичаји српске кухиње, а Американце свежина хране. Занимљиво је, кажу, туристички водичи, да страни туристи, често, уместо ресторана, радије посете неку од београдских пијаца.

„Индијци воле мало зачињеније и мало љуће, док туристи из региона, из земаља бивше Југославије, које су ближе нашој земљи, већ знају о нашим ћевапима, пљескавцицама и свим тим јелима са роштиља и то, углавном и траже. Интересантно је да ме Италијани никада нису питали за пице, лазање или пасте. И туристи ме често питају зашто имате толико страних ресторана, када имате тако добру домацу храну“, каже Жељко Петровић, туристички водич.

Већ три године у Београду постоје специјализоване гастрономске туре. Поред дегустације, странци могу научити све о историји, обичајима и начину припреме српске кухиње.

„Они иду из ресторана у ресторан са локалним водичем, максимално шесторо туриста, како би то било интимно и како би могли сви заједно да седе за столом. На свакој станици имамо неку интереакцију, они учествују у неком обичају, исприча се нека прича и они пробају једно или више јела. Велики утисак на њих остави и наш обичај гледања у шољицу кафе“, истиче Ана Новаковић, кооснивач гастрономске туристичке туре у Београду.

Да би неки производ постао бренд потребан је заједнички рад државе, стручњака и локалних заједница.

„Да је тај производ од кога ћемо добити неко јело направљен на аутентичан и органски начин, да је специфицан за то подручје и припремљен на начин карактеристичан за то подручје. Али ни све то није довољно, чак, ако имамо и најукусније јело на свету, ако га не прати одређена прича и ако није послужено у аутентичном амбијенту“, објашњава Тамара Огњевић, историчар уметности и гастрохеритолог.

Војводина је позната по хлебу, штрудлама и футошком купусу, а Шумадија по питама. Пршута је најбоља у западној, качамак у истоцној, а роштиљ у јужној Србији. Српским јелима сматрамо и кајмак, ајвар, слатко и разне специјалитете са сувим шљивама. Ипак, најпознатији смо по –сарми.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом