Откривање формуле „Кока-Коле“

Опште је познато да је после речи океј, у свету најпознатија реч „кока-кола“.

Познато је и да је истоимена компанија, поред „Пепсија“ и компаније „Нестле“, један од највећих произвођача пластичне амбалаже у свету, да троши велике количине воде у производњи, као и да њихова пића имају много шећера.

Мање је познато да ова компанија не бежи од оваквих оптужби и да већ улаже велике количине новца да би смањила штетност у својој глобалној производњи.

Зато је као амбициозне циљеве, поред осталих, поставила и да до 2030. године уведе рециклажу свих својих лименки и боца.

Компанија истиче да је од 2015. године испунила циљ и да враћа сву воду коју користи у производњи.

Како за РТС каже директорка за спољне комуникације централне и источне Европе Анастасија Сидари, главни разлог за то је што овај светски гигант разуме одговорности у модерном пословању.

„Ако данас желите да растете, то је једини начин. Поред тога што морате да будете бржи од конкуренције, то такође морате да радите на прави начин. Мора да буде корисно на више начина, морамо да размишљамо о томе ко смо у односу на своје потрошаче, али и како се понашамо према свету. Не постоју други начин да останете одрживи“, каже директорка Сидари.

Зато је као главне циљеве одрживости у пословању „Кока-Кола“ поставила три приоритета –отпад, воду и људе.

Отпад, јер се милион боца купи у свету сваког минута, а половина од њих заврши у океанима.

Вода, јер ће, према проценама, до 2025. године близу две милијарде људи живети у условима оскудице воде.

И људи – посебно млади и жене, које ова компанија препознаје као групе које у будућности треба да подржи.

Свет без пластике

„Кока-Кола“ улаже милионе долара како би остала једна од водећих компанија у свету и по смањењу пластике и пластичног отпада.

Поставили су циљ да до 2025. године сва њена амбалажа буде 100 одсто „рециклабилна“. Као и да у будућој производњи барем половина свих боца „Кока-Коле“ и њених филијала – пунионица, садржи материјал који ће се рециклирати.

Покренули су и кампању названу „Свет без отпада“, која би требало и да побољша углед „Кока-Коле", као мултинационалне компаније од које јавност очекује више „грађанске свести“.

„Нисмо почетници у заштити животне средине, али морамо да убрзамо и да урадимо праву ствар и за планету, али и за бизнис. Желимо да послујемо на прави начин, јер ми нисмо само компанија, ми смо и грађани овог света. Тако да је планета битна. Са нашим вештинама, масовности и моћи можемо померати ствари и бити део решења и гурати ствари у правом смеру“, каже за РТС Марија Луиса Поли, техничка директорка CEE BU.

Боца од шећерне трске

Послују у више од 200 земаља света, а у 27 милиона објеката могу се купити производи „Кока-Коле“.

На глобалном нивоу њихова амбалажа се производи у 250 постројења.

Поред тога што планирају да сваку боцу коју су произвели поново употребе, посебно су поносни и на плант боцу, коју користе и у Србији за „Роса“ воду.

Ово је новина у производњи боца. Направљене су по савременој „плант ботл ТМ“ технологији, а у њихов састав улази етанол добијен из шећерне трске из Бразила, који представља прву генерацију био-горива ERAC прихваћеног широм света због свог еколошког ефекта.

„Плант боца је по хемијским и физичким својствима идентична класичној ПЕТ амбалажи, али се до 30 одсто сировина потребних за производњу ПЕТ гранулата добија из материјала биљног порекла који има мањи утицај на глобално загревање и мањи енергетски отисак“, објашњава Луиса Поли.

„Ове вештине које смо развили и захтеве које смо поставили високо заиста могу да погурају ову технологију да постане релевантна и важна у будућој светској производњи пластике. Можемо да утичемо на то да и остали производе пластику на овај начин. Знате, ми смо исто грађани планете, нисмо роботи. Желимо да будемо део решења", каже директорка Поли.

„Кока-Кола“ је у Солуну покренула и пројекат „Градови без отпада“, а главни циље је променити свест људи на иновативан начин. Зато су се фокусирали на три велке акције:

1. Штампај свој град – којом се платични отпад претвара у корисне предмете помоћу 3Д технологије штампања. Првих десет комада пластичног намештаја постављено је на обали Солуна, а грађани путем апликације могу да предлажу корисне објекте, који ће бити постављени у различитим четвртима града.
2. Рециклирајте на плажи – циљ је да се очисти обала града на забаван начин са посетиоцима који дођу на плажу.
3. Интерактивни центар за рециклажу и кружну економију – отворен је у центру града, а служи да на исто тако забаван начин пробуди свест грађана о рециклажи.

Компанија се још 2015. године похвалила податком да сваку искоришћену кап воде у производњи поново враћа у природу.

Да би постигла овај циљ, уложили су десет милиона долара у последњој деценији. Истичу да годишње у природу врате 14.000 олимпијских базена воде.

Широм света компанија производи више од 500 различитих безалкохолних производа, од којих се многи могу пронаћи само на тржишту одређене земље, јер иако су једна од највећих светских компанија, труде се да послују локално, односно да истраже, разумеју и примене потребе различитих култура широм света.

Центар за иновације у Бриселу један је од најзначајнијих у целом систему компаније.

Овде се годишње организује 50 тестирања потрошача. Више од 1.200 људи из 20 земаља учествује у истраживању тржишта ове компаније.

У центру се налазе многи познати производи, али и они који се тек развијају.

Поред конзумације „фанте“ са старим укусом, биљног млека, „кока-коле“ са кафом или циметом и многих других, учесници одговарају и на питања о својим свакодневним навикама, поготову када је реч о конзумацији пића.

На овај начин сакупљају се драгоцени подаци за будућу производњу и пословање у свакој од држава.

„Прво, желимо да будемо веома близу нашим потрошачима. Да разумемо шта желе, шта воле да конзумирају, са ким, да будемо толико близу да их познајемо можда више од њих самих. Други део је да наша понуда мора да буде у складу са глобалним трендовима који ће тек доћи, онима за које потрошачи још увек не знају. Иако многи не знају да користимо пластику мање штетну за околину, ми морамо да им је дамо. Морамо дакле и да размишљамо о планети, али и о нашим конзументима. Ово је веома повезано и не иде једно без другог", каже за РТС директорка Анастасија Сидари.

У Бриселу се налази Центар за истраживање и развој и један је од најважнијих у целом систему компаније. У лабораторији центра 85 научника и експерата развија производе за потрошаче у 122 земље света.

У овој лабораторији развијено је 5.000 различитих пића, од којих је тестирано 1.000, а укупно 300 данашњих производа „Кока-Коле“ развијено је у Бриселу. 

Овде се смишљају и иновативне боце, али и модерни фрижидери и остала опрема за продају. Али посебан изазов за целу компанију је и редукција шећера на којој се овде озбиљно ради.

Полазе од чињенице да је страст ка слатком урођена код људи.

Како се кроз историју, у производњи сокова, највише користио шећер, данас је изазов смањити га или избацити а да производ задржи исти укус. „Кока-Кола“ се планира да у својим прозводима смањи шећер за десет процената до 2020. године, али и да прати трендове здраве исхране.

„Сви ми људи имамо потребу да храна и пиће које конзумирамо прате неки здравији начин живота. Оно што ми као компанија гледамо је шта је то што људи желе данас. То је мање шећера, то је више разноврсних производа, који су природнији. Када је реч о нашим производима у Србији, ми смо већ увелико на том путу. Имамо природне сокове и нашу воду 'росу', која је указала пут многим водама у свету. Када је реч о газираним пићима и ту радимо на смањењу шећера, као и да пружимо различите врсте ових пића. Оно што нам је посебно значајно је да је на сваком нашем производу јасно означено, колико има у њима шећера и осталих састојака“, рекла је Милица Стефановић, менаџерка за односе са јавношћу.

Када тестира своје производе „Кока-Кола“ то не ради на глобалном нивоу, већ анализира укус потрошача у свакој земљи посебно, због општеприхваћене филозофије да треба пословати локално.

„Кока-кола“ и ћевапи 

У компанији тачно знају у којој земљи воле више или мање шећера, какав чај воле Јапанци, или Немци. Каква боја производа треба да буде у Шведској, а каква у Србији.

„Ми у Србији имамо производњу и 99 одсто производа које нудимо у Србији су произведени овде. У том смислу то су производи који су већ прилагођени укусима Србије. Имамо различите сокове посвећене баш укусима Србије и то је оно што видимо да је тренд у последње време“, каже Стефановић.

Нека глобална решења компанија је преузела из своје добре праксе у Србији, попут повезивања „кока-коле“ са храном.

Стефановић каже да су посебно поносни на то и додаје да је „програм који је потекао у Србији, а касније се проширио по читавом свету, упаривање 'кока-коле' са храном“.

„Нама је то нормално, да 'кока-кола' иде уз ћевапе, рецимо. Друге земље су виделе тај обичај и сада то исто раде. Повезују ово пиће са храном, иако раније то у њиховим земљама није био обичај.“

Минимум један проценат свог оперативног прихода „Кока-Кола“, преко своје фондације, инвестира у пројекте намењене младима и женама, као групама којима је потребна подршка и оснаживање.

Компанија полази од података да је у многим од 220 земаља у којима послују незапосленост младих веома висока, а још већи проблем је што немају модерне вештине које би им помогле приликом запошљавања.

„Пре свега, млади људи су будућност. Они који не размишљају о будућности немају одговорност према младим генерацијама. Млади данас су фрустрирани и немају одговарајуће вештине, као ни посао. Уколико не ухвате корак са технологијом и не унапреде своје вештине, живот ће им бити тежи. Они су и наши будући потрошачи и ово што радимо није само филантропија, већ ствар која је исправна да се ради", каже Анастисија Сидари.

„Кока-Кола“ у сарадњи са државним институцијама у Србији спроводи овај програм у 15 општина, а млади се обучавају кроз тродневне интерактивне радионице.

Када је реч о женама, податак да обављају 66 одсто посла у свету, а да глобално зарађују само десет посто светског прихода, определио је компанију да помогне и њихово оснаживање.