Снежана живи као номад, бициклом обилази свет

Возила се по Kамбоџи, одмарала у пустињи Гоби, камповала на Kавказу. То су само нека места до којих је бициклом стигла Снежана Радојичић. За осам година прешла је више од 55.000 километара и обишла 40 земаља.

„Пре десетак година се родила та идеја да изађем из конвенционалног начина живота којим нисам била задовољна и да учиним нешто у вези са својим сновима и да живим слободно и да живим од писања", oбјашњава бициклисткиња и писац Снежана Радојичић.

Дипломирала је југословенску књижевност. Радила је као агент за некретнине и менаџер осигурања. Тек онда је схватила да су бициклирање и писање једино чиме жели да се бави.

„Када сам то спознала, ја сам урадила све да то промени. А сада претпостављам да ми је било тешко ако ми 20 година није допрло до свести, ако сам 20 година заваравала себе покушавајући да радим неке ствари које ме нису испуњавале које нисам желела чисто ради неког комфора и ради неког лагоднијег живота", каже Снежана.

Данас се најлагодније осећа док крстари својим двоточкашем и ужива у природи. Дневно прелази око 80 километара. Спава у шатору и испробава светске кухиње.

„Ја возим тамо где ми је добро, где ми се допада, где хоћу више да откријем о тој култури и људима, где су лепи пејзажи, где је добра природа. Онда станем, пишем књиге, путописе о томе, онда наставим даље", истиче ова авантуристкиња.

Своје досадашње авантуре сместила је у четири путописа. Од продаје књига финансира наредна путовања.

„И то је та чар слободе да ја уопште не знам где ћу следеће да идем. Има много земаља које су на мене извршиле велики утицај, и које су ми се јако допале. Земља коју ја стављам изнад свих је Јапан", напомиње Снежана.

За осам година откако путује, ово је тек трећи пут да се обрела у Србији. Тврди да је више непријатних искустава имала у Београду него на својим путешествијима.

„Једном су покушали да ми украду бицикл на Бајкалском језеру где сам камповала, отерала сам их пепер спрејом, то је била најакционија од свих опасност. Једном ме љутити фармер у Kини пробудио тако што је мој шатор покушао да преврне наглавачке, јер је мислио да сам му оштетила земљиште. Имала сам и неке покушаје у Индонезији се десило да ме пољубе", сећа се путописац и светски путник.

Снежана каже да одавно већ није на путовању, јер бити номад за њу је начин живота. Авантуристички дух је не напушта, па тако планира да се упусти у хуманитарну пешачку туру по Европи за децу улице. Потом се поново враћа свој пријатељу двоточкашу и баца се на истраживање Латинске Америке.