Деда Васа рекордер – 80 година ради као обућар

На Славију смо се упутили јер смо чули да тамо ради један рекордер. Деда Василије Васа Милосављевић има 88 година, а већ 80 је обућар.

„Од осам годинa почео сам овим занатом да се бавим, да мешам ћириш, да лепим лепила, да правим воштани конац, да шијем седла, амови, итд. Сарач, ташнер, опанчар, кројач, кључар... Што су ми родитељи знали, то и ја знам“, истиче обућар Василије Милосављевић.

Пре тачно пола века одлучио је да, како каже, своју парохију из Јагодине пресели у Београд. Сећа се да је у његово време постати добар обућар било подједнако захтевно као и завршити Војну академију на којој је дипломирао.

„Онда је тешко било бити мајстор. Требало је четири године бити шегрт, па четири године калфа, па полагати мајсторски испит... А сад за два месеца постанеш шта ôћеш", каже деда Васа.

Скромно нам открива да је ципеле правио Оскару Давичу, Моши Пијаде, Васку Попи. Визит-карте остављали су му и дипломате, балерине, научници, спортисти. И данас је његова клијентела шаренолика. А на питање ко су најбоље муштерије одговара да су то амбасадори и друштво из Владе.

Од 1947. редовно чита модне часописе. И у деветој деценији прати трендове у свом послу. Некада је правио и опанке, кожне прслуке, шешире, ташне, опрему за ловце и бајкере. Данас је тога све мање.

„Сада највише иде оправка, јер ваде из шифоњера оне старе ципеле, кожне и онда стављају, не носе кинеске ципеле јер не могу да се поправе. Сад има разних материјали, али кожа је кожа“, указује овај времешни мајстор.

Мајстор Васа је постао урбана легенда овог краја, а то доказује његова књига утисака.

Комшија Милорад Борковић нам открива да мајстор зна све да прихвати и у својој радњи добро дочека и да свима подигне у данашње време оптимизам, срећу и задовољство, додаје како је Васа велики шмекер.

Посла има, не жали се. Једино га брине што своје умеће нема коме да пренесе.

„Кад би наишô на неку особу коју би обучио да јој поклоним радњу и сав овај алат, да и после мене ради та радња. Ал' нема нико. Једино ти ако хоћеш“, кроз шалу каже Васа.

Пензионер је био тек недељу дана, а онда се поново вратио на посао, својим ципелама. У шали каже да ће радити најмање до стоте године, а за крај открива и шта га свих ових година одржава у послу: „Само осмех и лепе жене, и паре шта ти треба друго. То отвара врата свака“, закључује деда Васа.