Тужна судбина војвођанских двораца, од сјаја и раскоши до оронулости

Један од њих је и европско ремек-дело сецесије, дворац Шпицерових у Беочину, који би након деценија пустошења коначно могао да буде обновљен. У споменику културе се, уместо украса готике, романике и барока, може пронаћи употребљен прибор хероинских зависника.

Грађани Беочина немају ниједну лепу реч да опишу садашње стање дворца, али би волели да се среди да би, како кажу, Беочин био леп.

Ремек-дело архитекте, који је пројектовао и зграду мађарског парламента у Будимпешти, старо је 119 година, а изградио га је Еде Шпицер, један од оснивача Беочинске фабрике цемента, који је ту живео са породицом.

Након што је национализован био је библиотека, школа, радио и ресторан, а више од деценије нема намену.

„У том занемаривању је страдао. Није прошло ни десет година, а он је данас тотално руиниран. Ја не знам како ће он данас моћи да се обнови“, објашњава Бранка Кулић, историчарка уметности и ауторка књиге Дворци и летњиковци Војводине.

Оронула грађевина сваког тренутка може да се сруши, што се скоро и десило крову дворца. Министарство културе је издвојило седам милиона динара да га санира, али он и данас пропада.

Нови кров пада на стари шут, који нико одавде није склонио. Дворац је био инспирација за многе светске филмове, па су овде снимали и Емир Кустурица и Клинт Иствуд.

Црна мачка, бели мачор је један од најпознатијих филмова снимљен овде. А данас га не би препознали ни режисери, али ни гледаоци филмова.

Обнова је више пута најављивана, а недавно је, уместо Општине Беочин, постао власништво Агенције за имовину Србије и можда ће поново заблистати, као и његова „Шпицер башта“, где су некада слободно шетали паунови и срне, а данас зарасла у коров.

„Ја очекујем да је крајње време, ако желимо да од тог објекта било шта урадимо, да већ почетком наредне грађевинске сезоне, негде у априлу месецу, на бази пројекта који је урађен, поново понављам, почнемо са радовима“, каже Зоран Вапа, дикретор Покрајинског завода за заштиту споменика културе.

Беочин је једна од културних тачака Новог Сада као Европске престонице културе 2021. године, али још није извесно да ли ћемо се као домаћини стидети овог здања, као што се стидимо оних који и данас овде снимају високобуџетне рекламе и спотове, а немају обичај да почисте за собом.