Што сте старији мање су шансе да умрете?

То је утврдила статистичка анализа објављена у часопису Сајенс о вероватности преживљавања око 4.000 људи који су навршили 105 година или више.

Тим научника, предвођен демографом Елизабетом Барби са Универзитета „Сапијенца“ и статистичарем Франческом Лагоном са Универзитета „Рома тре“ у Риму, закључио је да се ризик од смрти, који се наизглед повећава са старењем, уравнотежује након 105. године стварајући својеврсни „плато смртности“.

Према наводима научника, од тог доба шансе су да неко умре не дочекавши идући рођендан су пола-пола.

Француски демограф Жан Мари Робин, који није био укључен у истраживање, сматра да, ако постоји уравнотежење смртности, нема границе људској дуговечности.

Међу научницима се дуго водила расправа о томе да ли код људи постоји горња старосна граница живота.

Консензус је тај да се ризик од смрти системски повећава у одраслом добу, све до отприлике осамдесете године живота.

Али, постоје велика неслагања око тога шта се догађа кад људи уђу у деведесету или стоту годину.

Неки научници су преиспитали демографске податке и закључили да постоји утврђени, природни „рок трајања“ људске врсте и да стопа смртности наставља да расте.

Други су прошли кроз исте податке и закључили да се ризик од смрти поравнава у јако дубокој старости и да сходно томе људски животни век нема горњу границу.

Група генетичара 2016. године поново је отворила ту дебату анализом забележеног старосног доба најстаријих појединаца у свету.

Проценили су да људска дуговечност достиже врхунац у 115. години. Група је то поткрепила на примеру тек неколицине појединаца који су од средине деведесетих доживели најдужи могући животни век.

Најдужи животни век забележен је у случају Францускиње Жан Калме која је преминула 1997. године у 122. години.

У истраживању, научници су се фокусирали на групу људи старих 105 година и старијих у Италији, земљи с највећим процентом јако старих људи по глави становника.

Тиме су избегли проблем варирања у скупљању података међу различитим правним надлежностима. Већина сматра да ти подаци пружају најбољи доказ о почетку уравнотежења смртности у јако дубокој старости код људи.

У свету данас живи око 500.000 људи са 100 година и старијих – бројка за коју је предвиђено удвостручење сваке наредне деценије. Чак и ако ризик смртности у каснијем добу остаје уједначен, растући број људи старијих од 100 година требало би да настави раст по стопи од једне године по деценији.

Научници се надају бољем разумевању узрока смањења стопе смртности у каснијем животу. Неки од њих сматрају да је у анализу укључен премали број стогодишњака и старијих људи и да због тога докази за уравнотежење смртности нису веродостојни.

Други, пак, верују да су резултати истраживања биолошки невероватни, пише Нејчер.