Ајнштајнова писма о богу, Израелу и физици продата за скоро 210.000 долара

Осам писама написаних на енглеском језику од 1951. до 1954. године с Ајнштајновим потписом продато је у аукцијској кући „Винерс“ која је првобитно проценила њихову заједничку вредност између 31.000 и 46.000 долара.

Највише, 84.000 долара, понуђено је за писмо еминентном физичару Дејвиду Бому, преносе израелски медији.

У њему је Ајнштајн написао да „ако је бог створио свет, његова прва брига сигурно није била да га учини лако разумљивим за нас“. Написано је у фебруару 1954, годину дана пре Ајнштајнове смрти.

У другом писму Бому, продатом за 50.400 долара, Ајнштајн је дискутовао о вези коју је његов колеџ успоставио између квантне теорије и релативистичке теорије поља.

„Морам да признам да нисам способан да погодим како се таква веза може постићи“, написао је у писму писаном писаћом машином које садржи једначину исписану читко руком и пишчев потпис.

Бом који је рођен у САД радио је с Ајнштајном на Универзитету „Принстон“ пре него што је побегао у Бразил, након што је изгубио свој положај за време лова на вештице сенатора Џозефа Мекартија.

У писму из фебруара 1953. Ајнштан пореди „тренутно стање свести“ Америке током тог прогона комуниста са паранојом у Немачкој почетком 20. века за време кајзера Вилхелма Другог.

Израелски илузиониста и мађионичар Ури Гелер купио је писмо из 1954. године у коме Ајнштајн дискутује о могућем Бомовом пресељењу у Израел.

„Израел је интелектуално жив и интересантан, али има врло уске могућности и одлазак тамо без намере да га напустиш првом приликом био би за жаљење", наводи Ајнштајн.

Бом је постао гостујући професор на чувеном Технолошком институт „Технион“ у Хаифи 1955. и после две године преселио се у Енглеску.

Сам Ајнштајн је одбио понуду 1952. године да постане председник Израела, али је био у првом управном одбору Хебрејског универзитета у Јерусалиму и у свом тестаменту је оставио своје белешке тој установи.

Аукцијска кућа је саопштила да су писма била својина покојне Бомове удовице.