Неолитско насеље код Параћина ускоро спремно за туристе

На томе раде археолози Арехеолошког института из Београда и музејски радници Завичајног музеја Параћин, уз помоћ локалне самоуправе и Министарства за туризам.

Руководилац истражних радова, који трају од 2002. године, виши научни сарадник Арехеолошког института професор доктор Славиша Перић, изјавио је новинарима да су у току земљани радови испод балона неопходни за подизање потпорних зидова и уређење прилаза налазишту.

Ископавања се настављају, додао је он, и истакао да су „коначно започели радови на уређењу простора за презентацију остатка архитектуре неолита посетиоцима“.

„Радимо на проширењу основног ископа да би се објекти боље видели и да направимо простор за каснија ископавања, каскадно спуштање, јер овде очекујемо културни слој најмање четири метра дубине. То значи још два или три нивоа стамбених објеката“, рекао је Перић.

Додао је да ће уз ове профиле бити постављени заштитни зидови и на њима дрвена ограда. Уз зидове конструкције биће монтирани панои са илустрацијама и витрине са покретним материјалом који је нађен овде, ради презентације посетиоцима.

„То ће бити прави изложбени простор, музеј на отвореном“, оценио је Перић.

На локалитету, осим археолошких ископавања се подиже Центар за проучавање неолита Балкана који ће бити истурено одељење Археолошког института из Београда.

До сада је инвестирано око милиона евра, изјавио је раније Танјугу Перић.

Центар за проучавање неолита Балкана подиже се у оквиру даљњег систематског истраживања овог локалитета названог „Дреновац - неолитски мегалополис“, који ће обухватити и остала неолитска насеља у средњем Поморавља, а овај део је „најгушће насељен простор у југисточној Европи млађег каменог доба“.

Чињенице потврђују да је од Појата до Багрдана било 80 до 90 насеља из млађег каменог доба, истакао је Перић.

Велики део насеља је на тероторији Јагодине и Рековца и на десној обали Велике Мораве код Дреновца, у Супској код Ћуприје, додао је Перић.

Насеље „Дреновац“ је откривено 1962. године приликом изградње аутопута Београд - Ниш, када су почели радови на ископавању, мислило се да се ради о око 30 хектара, али су каснија геомагнетна снимања показала да се локалитет простире на два пута већој површини, а тзв. културни слој досеже дубину од око седам метара.

„На овом простору могло је да живи 3.000 људи. У једној неолитској кући живело је око осам чланова породице. То нам потврђује веома добро очувана архитектура и ентеријер, сачувани до у детаље. Куће, површине 12 са пет метара, имале су три просторије, у две просторије су биле пећи“, рекао је Перић.

Према његовим речима, потврђено је да је реч о спратним кућама, дакле и у неолиту су градили куће на спрат. У једној смо у приземљу нашли пећ, млин за мељење жита, посуђе за спремање хране. У једној кући понађено је чак 84 керамичке посуде, што говори да се радило о богатој породици, додао је он.

Познавали су и технику ткања, нађени су тегови за стан али и пет малих сточића. То су подаци који указују на претпоставку да је реч о урбаном насељу, додао је Перић.

Куће су страдале у пожару, а тек треба утврдити да ли су намерно спаљене или услед насиља, дали је насеље напуштено због рата или болести. Проблем је и овде, као и у неолиту у Европи, што је мали број гробова.

Ми не знамо где су сахрањивани ни како, додао је он.

Перић је подсетио да на овом подручју „најстарији трагови живота датирају из периода од 6.200 године пре нове ере, насеље је било активно до око 4.000 године, а потом се живот у њему угасио, као и у осталим неолитским насељима у средњем Поморавља, а будућа истраживања треба да дају одговор зашто су угашена“.