Процес фотосинтезе успешно изведен у лабораторији

Откриће има велики потенцијал за развој технологије којом би значајно могла да буде смањена количина гасова са ефектом стаклене баште.

„Ово је значајно научно достигнуће. Прављење материјала који ће апсорбовати специфичну боју светла веома је тешко са научног становишта, али је друштвена добробит оваквог открића немерљива“, каже Урибе Ромо са Универзитета на Флориди.

Истраживање је објављено у дневнику Матиријалс кемистри А (Journal of Materials Chemistry A).

Хемичар и његови студенти пронашли су начин да покрену хемијску реакцију у синтетичком материјалу названом метално-органска структура, која разбија угљен-диоксид у безопасна органска једињења.

То је вештачки процес налик начину на који биљке од угљен-диоксида и сунчеве светлости стварају храну, односно угљене хидрате. Лабораторијски метод уместо тога ствара соларно гориво, односно формате и формамиде.

Тај процес је нешто што научници широм света већ годинама покушавају, али је највећи проблем представљало проналажење начина да видљива светлост покрене хемијску трансформацију.

Ултраљубичасти зраци имају довољно енергије да омогуће реакцију у уобичајеним материјалима, попут титанијум-диоксида, али ултраљубичасти зраци чине тек четири одсто светлости коју Земља прима од Сунца.

Видљива светлост (она коју чине таласне дужине од љубичасте до црвене) представља највећи део сунчевог зрачења, али постоји врло мали број материјала који реагују са овим бојама стварајући реакцију која претвара угљен-диоксид у гориво.

Истраживачи су досад покушавали са великим бројем материјала, али они који могу да је апсорбују веома су ретки и скупи – платина, ренијум и иридиум.

Урибе Ромо је свој експримент пробао са титанијумом, веома честим нетоксичним металом, додајући му органске молекуле за сакупљање светлости. Органски молекули, названи N-alkyl-2-aminoterephthalates, могу да буду направљени тако да апсорбују специфичну боју светлости, а за поменути експримент синхронизовани су да реагују са плавом бојом.

Тим студената је направио плави ЛЕД фотореактор како би испробао хипотезу. Прецизно одређене количине угљен-диоксида полако су убациване у фотореактор, светлеће плави цилиндар, који подсећа на соларијум. Тиме је имитиран део сунчеве светлости плаве таласне дужине.

Експеримент је успео и хемијска реакција претворила је угљен-диоксид у два једноставнија облика угљеника – формат и формамид, истовремено пречишћавајући ваздух.