Фински фотограф у потрази за људима са слика из вихора рата у БиХ

Један фински фотограф је пожелео да поново види Босну и Херцеговину, у којој је био током рата. Покушао је да сазна шта се догодило са људима које је тада сликао. На делу тог пута га је пратио новинар РТС-а Владимир Банић.

Јука Грондал је у име финских најважнијих дневних новина дошао у Босну 1992. године. У првим данима рата. Двадесет и четири године касније, покушава да пронађе људе, места и објекте са својих фотографија.

После доста муке, коначно налази један познати детаљ. Потпуно спаљена на линији раздвајања у Дервенти, једна зграда поново живи. Јуку занима ко сада затвара прозоре кроз које су некада летеле гранате.

Нико Михајловић живи на трећем спрату са супругом и ћерком. Избеглице су из Бановића и ту су добили алтернативни смештај.

Нико Михајловић жели да угости госта из Финске, а о прошлом времену не жели да прича.

Ипак, Јука не може да заустави речи: „Веома сам изненађен јер сам био уверен да уопште нећемо затећи зграду на том месту. Сада сам веома изненађен јер су је поправили и чак можемо наћи људе који живе у њој. И који су нас позвали у свој дом.“

Потрага се наставља, сада за људима са фотографија. Винко Трапара – име из текста објављеног у Финској 1992. године. У именику пише да живи у Источном Сарајеву. Да ли је он особа са Јукиних фотографија? Винко не види. Ипак, његова супруга тврди да он није на фотографијама, већ су то људи који су лежали са Винком у соби.

На Јукину молбу, Трапара прича о томе како је повређен: „Јака експлозија је била. Мене је бацило уназад и онда сам видео бело пред очима, не видим ништа. Звао сам пријатеље, нико се није јављао“.

Још једна фотографија и име Нада Мартиновић. Избеглица из Сарајева. Хоће ли имати среће и ипак наћи неку особу са фотографија? Алипашино поље, Сарајево. Стан у приземљу.

„Ја сам већ мислила, рекла сам, прошла сам, избеглица, милиони тих људи пролазе. Нисам ни могла да сањам да ће то да буде једна репортажа, да ћу добити слике и да ћу упознати такве људе“, одушевљено прича Нада.

Јука ипак многе неће наћи. Жртве рата у Босни, по његовом мишљењу, нису научиле ништа друге народе.

„Лекција из Босне је да људи не уче из историје. Јер и даље видимо да се догађају ратови и патња“, објашњава фотограф.

Неке од ових фотографија никада нису објављене. Било је превише патње за једне новине. Јука се нада, и за државу у којој је тада снимао.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.