Неговани папци – здрава крава!

Фарма „Лепушница“ у Глогоњском риту је и салон лепоте. И то за краве које воде рачуна о свом изгледу. Посебна пажња посвећује се нези папака. Ови момци већ десет година задужени су за педикир.

„Вршена је корекција папака уз употребу брусилице, са брусном плочом, уз употребу ножева по Рајзеру. Циљ је да се сваки папак скрати на седам и по центиметара до места где почиње рожина, па до врха папка. Како један, тако и други папак скраћујемо. У следећој фази сва рожина у међупапчаном простору се уклања, ту се прави једна шупљина, односно жлеб, циљ тога је да се изврши растерећење у том пределу. Управо у овом пределу највеће оптерећење трпи живи део папка и на тих пар центиметара ослања се цела тежина“, открива ветеринар ПКБ-а Александар Симић.

Након тога уклања се свака мрља која указује на болест, а затим се наноси антибиотски спреј. Због тога што доста времена проводе стојећи, папци крава су веома оптерећени. Зато ветеринари саветују да је најбоље двапут годишње орезивати папке крава.

„Само крава која има правилно обрађене папке и правилно се ослања на своје папке може бити здрава и може дати добру производњу. Напротив, ако тај услов није испуњен и још многи други фактори који утичу на појаву обољења папака су изражени и онда имамо ситуацију да крава неће бити здрава, осећаће бол, то ће се одразити на уношење хране затим то ће деловати и на смањење количине млека“, објашњава Симић.

Да педикир не прија само крави, већ и онима који од ње живе, можда најбоље говори то да неговани папци посредно утичу и на већи принос млека. То значи да крава са уредним папцима по дану може да даје и до литар и по млека више.

Обрада папака краву не боли, наводи ветеринар, додајући да може да је боли само ако има неку патологију. 

На фарми има око 1.300 крава. У току дана три радника могу да среде папке 20 крава. Оне које су хроме имају приоритет. Често за ове људе кажу да су педикири за краве. А они кажу да је њихов посао доста захтевнији.

„Овде треба и снаге и поготово кад је реч о увођењу краве у бокс, већ кад је ту крава онда више није проблем. Ту само треба знање“, тврди ветеринар Симић.

А знање је добро плаћено, јер је мало стручних људи који умеју да раде овај посао.

Људе са фарме „Лепушница“ обучавао је професор Стефан Муске са Ветеринарског факултета у Минхену. „Обука је траја неколико година, по два-три пута годишње је долазио, тако да су људи добили међународне сертификате за рад на нези и обради папака“, закључује Симић.

Брига о папцима није само ствар лепоте, већ је неопходна због целокупног здравља. Зато ови „педикири“ често воле да кажу да папци чувају крави главу.