Драго ми је, Цвеће Миљковић!

Човек необичног имена, великог срца! Својевремено добитник награде „Новости“ за Најплеменитији подвиг године. Полицајац у пензији, Цвеће Миљковић, кроз живот каже збија шале на свој рачун.

„Каже треба нам цвеће, ја кажем не треба нам цвеће, имамо цвеће, ја сам Цвеће или долазим код девојке, ја њој не купујем цвеће, долазим ја!“, шали се Миљковић.

Цвеће је требало да носи име Светозар. Али, пошто Румљани сваког свог Светозара од милоште зову Цвеће, отац Бранко је послушао кума, скратио процедуру и сину јединцу као пуно лично име дао надимак.

„Гди год сам се коме представљао то је било за њих овако: 'Како се зовеш?', па опет 'Како се зовеш?', па не верују, па неки ми траже личну карту...“, додаје Цвеће.

Име Цвеће каратеристично је за подручије Срема, посебно за општину Рума. У том делу појављује се око Другог светског рата и у послератним годинама.

„Само у три насељена места општине Рума, а то су села Добринци, Мали Радинци, Буђановци. Своју експанзију доживљава 60-тих година 20. века да би након тога све ређе се појављивало. Данас постоји само местимично и као многа друга имена полако нестаје“, објашњава Дејан Шервуле, заменик матичара СО Рума.

Данас у општинским матичним књигама има уписаних 20 особа са именом Цвеће. Ни приликом крштења нису мењали име.

„Наискреније, Цвеће када само упознао у Руми овде пре неких пет година, када сам и дошао, било је и за мене изненађење. Касније, пролазећи кроз остала места у Срему, сретао сам особе са именом Цвеће. Али, то је реткост стварно, поготово данас“, додаје свештеник Сретен Лазаревић.

И у последње време код нас је обичај да се деци дају необична, страна, али и библијска имена. Па тако поред Едипа, Грицка и Рузвелта у Србији можете срести Богородицу и Марију Магдалену.