Београдска мумија приказана у оквиру Дана културне баштине

Свој пут из Египта до српске престонице београдска мумија нашла је преко Средоземног мора и Дунава, а започела је „авантуру по свету“ као предмет на илегалном тржишту у време сиромаштва у Египту. Данас је изложена очима посетилаца који дођу у Народни музеј, у оквиру Дана културне баштине.

Београд је један од ретких европских градова, рекла је у разговору за Танјуг кустос Народног музеја у Београду Ивана Минић, који се може похвалити тако ретким културним добром као што је староегипатска мумија.

У Старом Египту је био обичај да се мумифицирају важне личности у друштву, да би се тако сачувала њихова душа, а душа, како се тада веровало, не може да преживи без тела.

Тако је и београдска мумија у претходном животу, оном стварном, од 350 до 300 године п. н. е, била у ствари свештеник по имену Нестим, а животни је век провео служећи у Храму бога Мина, староегипатског бога плодности.

Његова душа је, према тамошњим веровањима, живела у Египту све до 1888. године, када је, каже Минићева, један адвокат из Мокрина, Павле Риђички, пошао на пут око света па тако стигао и у чувени египатски музеј „Луксор“ и тамо купио мумију.

Било је то време великог сиромаштва у Египту, наводи Минићева, па су Египћани илегално продавали своја културна добра, а Риђички је то искористио да би свом народу поклонио несвакидашњи поклон да, како је тада рекао, „гледи и тако се подучава“.

Београђани, али и сви други, београдску мумију могу да виде још данас од четири сата поподне, када ће у Народном музеју бити и стручни водич, а у октобру су за такав обилазак, уз напомене стручњака, предвиђена још два дана.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.