ДНК везе – на цео свет утицао један егзодус из Африке

Мали део генетског наслеђа људи из тог исељавања из Африке постоји међу староседеоцима на острвима на југозападу Тихог океана, показале су три студије објављене у среду у часопису Nature, у којима је испитана дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК) људи широм света.

Људска врста, хомосапиенс, настала је пре око 200.000 година у Африци, одакле се колонизацијом проширила на цео свет. Научници и даље покушавају да реконструишу то ширење светом.

У новој студији је испитиван ДНК модерних људи широм света, при чему је коришћена напредна анализа за процену када су се некадашњи људи одвајали једни од других.
У новим радовима је употребљена чињеница да се људски ДНК постепено мењао, што се може искористити као нека врста сата за процену када су се две групе људи одвојиле. Тим приступом се не може открити свака миграција из Африке, већ само оне које су оставиле генетско наслеђе које је остало до данас.

Научници су дуго испитивали излазак популације из Африке у периоду од пре 50 до 80 хиљада година, што се највероватније дешавало постепено, а не одједном. Нови радови, међутим, наводе потенцијалне знаке раније миграције, од пре 120 до 130 хиљада година.

У једној од нових студија се наводи да су пронађени трагови раније миграције међу урођеницима на Папуи Новој Гвинеји, која се налази северно од Аустралије. Постоји могућност да најмање два одсто њиховог ДНК долази од групе која се у Африци одвојила од других пре око 120 хиљада година, наводе истраживачи из естонског биоцентра у Тартуу и из других институција. Естонски научници су анализирали ДНК 483 човека из 148 популација широм света, од којих су шест с Папуе Нове Гвинеје.

Закључак након друге две студије је да, ако постоји генетски допринос ране миграције, он мора бити мали. У једној студији је испитан ДНК 300 људи из 142 различите популације широм света, док је у другој испитан генетски код 25 становника Папуа Нове Гвинеје и 83 аустралијских Абориџина.

Свеукупно, ти подаци показују да је велики део предака модерних људи изван Африке проистекао из једне миграције с тог континета, рекао је аутор једне од студија, Дејвид Рајх с Харвардске школе медицине. Тод Дисотел с Њујоршког универзитета, који није учествовао у истраживањима, каже да би могао постојати и други разлог за трагове ДНК међу становницима Папуе Нове Гвинеје, додајући да су анализе у сва три рада веома сложене.