ХААРП развејава сумње и отвара врата за посетиоце

Деценијама већ пројекат за истраживање јоносфере, смештен на Аљасци и познат као ХААРП, привлачи пажњу огромног броја људи, од којих многи сматрају да је баш та инсталација 3.000 радијских трансмитера може да контролише временске прилике и одговорна је за бројне природне катастрофе. Научници тврде супротно, а како би још једном убедили јавност организовали су отворена врата.

Портпарол Универзитета Аљаска, који сада води ХААРП, рекао је да отварањем врата за посетиоце жели да се „покаже наука која стоји иза пројекта“.

„Надамо се да ћемо показати људима да помоћу овога не можемо да контролишемо мисли, временске прилике и све остале ствари за које смо оптужени“, кажу са Универзитета.

Очекује се да ће се у посети 27. августа појавити и научна заједница као и теоретичари завера и да ће моћи да се успостави здрава дискусија. Осим тога, организатори позивају да људи поведу своју децу која би могла да се заинтересују за науку, а ужина и пиће већ су обезбеђени.

ХААРП (High Frequency Active Auroral Research Program) је научни пројекат, који има циљ да проучава особености, својства и понашање јоносфере.

Ваздухопловство америчке војске пребацило је вођење истраживачких инсталација на Универзитет Аљаске 11. августа 2015. године, како би било настављено истраживање јоносферске феноменологије.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 23. јул 2025.
25° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом