Нико неће да чува овце ни за 500 евра, фали им интернет

Стога држава размишља о начинима како да превазиђе тај проблем и спремна је чак да издвоји субвенције за особе које би повредмено правиле друштво пастирима. Јер планина је, кажу, пуста, нема становника, а ни интернета.

Плате пастира се, иначе, крећу од 400 до 500 евра. Нико, међутим, не жели да буде пастир, што пољопривреднике доводи у незгодну ситуацију па морају, чак, да смањују број грла.

Све то, кажу стручњаци, угрожава производњу традиционалне хране.

„Овакво стање траје дуже и прети да уништи традицонално сточарство. У многим случајевима ће значити крај традиционалне припреме сира у млекарама, замирање старих рецепата и затварања многих предузећа која постоје у тој области“, упозорава Ивица Софрониевски из Гостивара који поседује фарму од 2.500 оваца.

Према његовим речима, нико не жели да седи на планини за 500 евра, па помоћ траже у Албанији, одакле, како каже, углавном долазе старе особе. Његова фарма тренутно запошљава осам пастира од којих је половина из Албаније.

„Ситуација би се могла побољшати ако се буде радило на инфраструктури до планинских пашњака, који су практично одсечени од цивилизације. Струје има ретко, а готово сва села су напуштена“, прича Софрониевски и додаје да се притом мора спроводити и обука за пастира.

Зато су, каже, у сарадњи са Министарством просвете договорили увођење модела обуке за пастире, а кандидати ће проводити по месец дана на планини, где ће имати обезбеђено спавање, храну и пиће, а фокус ће им бити на практичном раду.

Моме Младеновски из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде разлоге за пад броја стоке види у ниској профитабилности, недостатак инфраструктуре, струје и интернета на планинским пашњацима.

Младеновски стога предлаже да држава обезбеди субвенције за људе који би „правили друштво“ пастирима у планини, а њихов задатак би био да извесно време проводе са пастирима.