Сто година „лајке“, мале револуције у фотографији

Завршни детаљи морали су да сачекају мир, али када је нова камера стигла у радње 1925. године под именом „лајка“ (Leica), био је то почетак новог доба, пише Индипендент.

„Лајка“, која се кратко продавала као „Барнак апарат“, била је фото-апарат који је могао да се носи у џепу и користи у сваком тренутку.

Била је готово нечујна и пружала је максимум дискреције. Руковање њом било је довољно једноставно да могу да је користе аматери.

„Лајка“ је била производ огромне инжењерске софистицираности и ингениозности, мала револуција која је предвидела данашње високотехнолошке производе, укључујући и „ајфон“.

Захваљујући једноставности и компактности отворила је пут модерној фотографији којој су били потребни брзина, тишина и агилност, фото-журнализму а нарочито ратној фотографији али и модној фотографији.

Да би обележили век од измишљања „лајке“, компанија „Лајц“ објавила је књигу у коју су стала дела више стотина фотографа који су користили своју „лајку“ као „оптички продужетак ока“, како је једном приликом рекао Анри Картије Бресон.

У књизи „100 година 'лајке'“, заступљени су снимци Бруса Гилдена, Картијеа Бресона, Елиота Ервита, Себастијана Салгада, Вилијама Еглестона и десетак највећих светских ратних фотографа.

„Лајка“ је у почетку промовисана као „апарат свог времена“. До Лајке, камере су биле огромне кутије са таблама које су морале да се стављају и ваде, црном тканином која је ишла преко главе фотографа, сталком за тешку камеру.

Фотографија је у то време била уметност која је замрзавала нешто што је већ замрзнуто, јер су модели стрпљиво чекали да излагање прође, уметност која је имитирала сликаре пејзажа или мртве природе и чекала да буде призната као озбиљна, класична уметност.

Са „лајком“, то се променило. Лансирање апарата 1925. поклопило се са кључним моментима модернистичких покрета - појавили су се Баухаус и Валтер Гропијус, Ејзенштајн је приказао Оклопњачу Потемкин, надреалисти су цветали, Велика париска изложба дизајна отворена је те године...

„Лајка“ је брзо нашла место у срцима многих уметника, а нарочито надреалисте Картијеа Бресона који је штафелај заменио фото-апаратом.

За фотографе обучаване у класичној традицији, „лајка“ је била тривијални новитет и играчка, али су аматери у њој видели бројне предности, укључујући једноставност у коришћењу и лакоћу самог апарата.

Данас је „лајка“ изненађујуће скуп „модни додатак који носе рок звезде и банкари“ вредан више од 5.000 фунти. Професионалци се жале на недостатке и ограничења новијих модела али и даље гунђаво признају да је „лајка“ предивна за коришћење, да је квалитетан апарат у који се може поуздати.

Према речима Картијеа Бресона, који никада није оставио своју прву љубав: „'Лајка' је као дубок, топао пољубац, као хитац револвера, као кауч психоаналитичара“.