Минарет у Џему – aзијски Kриви торањ у Пизи

Некада је ово место било на стотинама разгледница... Било је то у време док су туристи још долазили у Авганистан.

Чак и тада, само неколицина је заиста видела чувени Минарет у Џему – завучен у брдима, на 12 часова тешке вожње џипом од „било чега“, у делу земље који је познат пo бандама и разбојницима, провинцији Гор.

Данас, пут пролази кроз територију талибана, па је обилазак Минарета још компликованији.

Даље од Џема пута ни нема, а с пролећа и лети река је сувише дубока да би се прешло на страну на којој је ова богомоља.

Званичници Уједињених нација, задужени за образовање, науку и културу, коначно су добили прилику да посете место 18. новембра, први пут од 2006. године.

Председник Ашраф Гани наредио је својој војсци да спроведе тим експерата који је дошао да провери извештаје да се овај торањ, изграђен скоро један век пре сличног торња у Пизи, искривио више него икад до сада.

„Мислим да је ово важно историјско место за Авганистан, чија важност превазилази границе Авганистана“, сматра Таркис Стивенс, белгијски конзерватор који ради за Унескo.

„Стар је 800 година, а још увек изгледа као да је јуче направљен“.

Недавно начињени локални извештаји алармирали су светске стручњаке да се минарет толико нагао, да би могао ускоро да се сруши.

Због тога је Стивенс донео ласерску опрему да провери да ли се нагиб увећао од 2006, a пре тога је по истом задатку, у Авганистану био 2002. године.

Јединствен по свему

У целости је изграђен од цигала и друга је по висини таква грађевина у свету.

Гледано споља, има структуру телескопа, висине 65 метара. Украшен је фантастичним рељефом и тиркизним керамичким плочицама.

Унутра се крије друго чудо – пар „увијених“ степеница које се укрштају попут молекула у ДНК ланцу.

То је дизајн који датира стотинама пре сличних европских торњева из доба ренесансе и спада у једина два локалитета у Авганистану која су под заштитом Унеска.

Други је долина Бамијан, позната по гигантским статуама Буде, сада углавном уништеним од стране талибана.

Иначе, Минарет је једини преостали траг цивилизације Гурида, који су у 12. веку владали империјом која се простирала од Ирана до Бенгала.

Приликом прошломесечне посете Џему, хеликоптер који је довезао Стивенса пришао је Минарету најближе што је могао – успео је да слети на једино парче равне земље у околини – на сат и по џипом од циља.

Њега, званичнике и два страна новинара допратиo је вод авганистанске националне армије, у 10 возила.

Занимљиво је што кула лежи, уз горепоменуто, једином преосталом пристојно равном тлу у ближој околини – троугластом парчету земље између две реке, Џем и Хари, које се уливају једна у другу баш ту, због чега му део темеља уопште не лежи на чврстој основи и редовно је поплављен пролећним надоласком воде.

Стање критично!

Утисак на први поглед био је да се Минарет није додатно искривио. Међутим, прецизна мерења осетљивом опремом током наредних дана показала су да има разлога за велику забринутост.

Без обзира на то што се торањ нагнуо још „само“ 28 милиметара од 2006. године, ситуација је критична, што је и Стивенс потврдио.

„Свако додатно кривљење, макар и центиметар, изазива огромне проблеме по питању стабилности. То не можете игнорисати.“

Да би се лакше схватило колико је крив Минарет у Џему, упоредићемо га са Кривим торњем у Пизи, који је од осе одступао на једну страну 5,5 степени.

Након обимних радова и уложених 25 милиона долара, тај степен је смањен на 3,99. И тако „исправљени“ италијански торањ опет врхом одступа од осе готово четири метра!

Авганистанска кула се сада налази 3,47 степени ван вертикалне осе, али је и 9,14 метара виша од знаменитости у Пизи.

У овом тренутку, врх Минарета одступа око 3,04 метра од идеалне вертикале.

Притом, чувени европски торањ је од ломљеног камена, а Минарет од цигала од печене глине и кречног малтера, што није ни приближно тако чврст материјал.

„Инжењери неће бити одушевљени овом чињеницом“, каже Стивенс.

Унеско гледа ширу слику

Уз стабилизовање азијског споменика, Унеско би волео да побољша заштиту читаве области, јер у околини постоји велики број разних ископина, од којих је велики број илегалан – „заслуга“ авганистанских пљачкаша гробница.

Недалеко је откривено и јеврејско гробље, старије и од самог Минарета, са надгробним споменицима на хебрејском и персијском.

Упркос важности тог дела света, мало средстава је уложено од 2002. године у заштиту – свега пола милиона долара, тврди Унеско. За разлику од Бамијана, где је отишло око шест милиона долара у последњих неколико година.

Још један велики проблем јесте што је знаменитост у Џему потпуно неприступачна за туристе – без хеликоптера и оружане пратње не може се ни близу! То додатно отежава налажење донатора за очување авганистанске културне баштине, посебно усред рата.

Међутим, Паоло Фонтани, шеф Унеска у Кабулу, истиче да се ситуација поправила откада је Гани шеф државе. „Председник Гани схвата шта се дешава у Џему и понудио нам је помоћ било које државне установе и хеликоптер. То је преседан. Не дешава се то често.“

Фонтани се још нада да ће ово ново „отварање“ позитивно деловати на потенцијалне улагаче.