Шта повезује биљке и месождере?

Присуство месождера помаже биљкама без бодљи да опстану на одређеним просторима, тврде научници чија је студија објављена у часопису Наука (Science).

Група истраживача, која је проучавала живот у савани, открила је да биљне врсте које немају никакву природну заштиту, попут трња, свој опстанак у великој мери дугују животињама које се хране месом, јер биљоједи, из страха од њих, избегавају та подручја.

Научници с тога упозоравају да би даље опадање броја великих предатора несумњиво имало погубан утицај на везе које постоје између месождера, биљоједа, биљака и људи.

„Наша студија показује да месождери, попут леопарда и дивљих паса, одређују место храњења биљоједа, а оштри биљни израштаји, попут трња, њихов начин исхране“, објаснио је ко-аутор студије Адам Форд са Универзитета Британске Колумбије, у Канади.

„У борби за опстанак биљке имају два избора: да се од биљоједа заштите тако што ће пустити бодље или да расту на просторима којима господаре месождери, грабљивци њихових непријатеља“, додао је Форд, преноси Би-Би-Си.

Он предвиђа да ће у појединим подручјима највероватније доћи до пуцања крхке еколошке равнотеже између животињског и биљног света.

„Са даљим развојем људских активности долази до опадања броја грабљивица. Биљоједи, попут импале, све више залазе у доскора за њих рискантна подручја, све више конзумирајући своју омиљену вегетацију и, самим тим, омогућавајући ширење трновитих врста“, напоменуо је.

Ранија истраживања указују на убрзано смањење популације великих месождера у свету, од којих би три четвртине могле да буду озбиљно угрожене. Ове животиње данас живе на мање од половине својих историјских станишта, а овакав след догађаја би несумњиво узроковао несагледиве и дуготрајне последице на екосистеме.