Планета Земља премала за Србију!

Директорка програма Светског фонда за природу (ВВФ) у Србији Душка Димовић каже да би нам, када би сви на Земљи живели као становници Србије, билe потребнe 1,4 планетe, преноси Бета.

Димовићева је навела да се до тих података дошло на основу израчунавања просечног еколошког отиска по глави становника, који представља однос између количине природних ресурса које људи троше и способности обнављања биосфере.

Димовићева је додала да, у поређењу са земљама у региону, Србија ипак троши најмање природних ресурса, наводи се у саопштењу ВВФ.

„Од околних земаља, Словенија има највећи еколошки отисак са 2,6 'потрошених' планета, Хрватска 1,9, док Македонија и Бугарска троше 1,7 планета, а Босна и Херцеговина 1,5“, рекла  је Димовићева.

Извештај о живој планети 2014. је десето издање водеће публикације Светског фонда за природу, која излази сваке друге године. Овогодишњи извештај под називом „Врсте и простори, људи и места“ прати стање популација више од 10.000 врста кичмењака од 1970. до 2010, уз коришћење Индекса живе планете.

Овогодишњи Индекс живе планете користи нову методологију, која прецизније прати стање глобалног биодиверзитета и тиме пружа јаснију слику стања природног окружења.

Извештај је показао да се популација биљака и животиња на Земљи двоструко смањила у претходних 40 година, а по налазима Извештаја, притисак човечанства на планету је двоструко већи од капацитета природе за обнављање, што значи да би била потребна једна и по планета како би се створили ресурси неопходни за тренутну потрошњу.

То значи да се сече више дрвећа него што може да израсте, троши пијаћа вода брже него што залихе могу да се обнове, испушта више угљен-диоксида него што природа може да складишти.

„Биодиверзитет (биолошка разноврсност) игра кључну улогу у животу планете. Он је барометар нашег утицаја на планету, која је наш једини дом. Хитно нам је потребно ангажовање свих сектора друштва како бисмо изградили одрживију будућност“, изјавио је генерални директор ВВФ-а Марко Ламбертини.

Како се наводи у Извештају, популације риба, птица, сисара, водоземаца и гмизаваца смањене су за 52 одсто од 1970. године.

Слатководне врсте су претрпеле смањење популације од 76 одсто, што је готово двоструко у односу на копнене и морске врсте. Географски, ови губици највише настају у тропским регионима, с рекордним смањењем у Латинској Америци.

Извештај показује како највеће претње по биодиверзитет настају услед нестанка и деградације станишта. Риболов и лов су такође озбиљна претња, а ефекти климатских промена су забрињавајући, уз одређене наводе да би овај фактор могао да утиче на изумирање врста.

Извештај указује и како ефикасно управљање заштићеним подручјима може утицати на очување биодиверзитета. Тако је у Непалу, последњих година, примећен раст популације тигрова. Уопштено говорећи, популације у заштићеним копненим подручјима трпе мањи губитак биодиверзитета него у незаштићеним.